Nova Evropa

беху за уметничку архитектуру, затим нацрта за нове уличне споменике, и т, д, и т. д. Особито импозантна била је велика изложба свију уметничких праваца у Петрограцу у априлу, јуну ијулу 1919, на којој је изложено до 2500 бројева. Велики успех имала је у Петрограду и изложба под знаком „Руска Револуција" (сликарство, вајарство, графика), Много се излагало и по провинцији, Одељак УШ набраја нове споменике (1918 и 1919), које вреди навести: у Москви; Достојевски (кипар, Д. Меркулов), М. Бакунин (кипар, Борис Корољов), Никитин (чувени руски народни песник, од Блашејевића), Плоча у спомен жртава Револуције (Коненков), Степан Разин и његови другови (дрвена полихромна скулптура са 8 фигура; неко време изложена, данас спремљена у музеј), Споменик људским мислима (из финлендског црнога гранита, од Меркуловај. Осим овога, доготовљени су нацрти за споменике Шевченка (украјинског песника), Хајнриха Хајнеа, Салтикова Шчедрина, Карла Маркса и Фридриха Енгелса, Дантона и Робеспјера, (овај је споменик био већ и изложен, 1918, у Александровском парку, но уништен од непознате руке). У Петрограду су подигнути споменици Ласалу, Марксу, Шевченку,и Володарском, а постоје нацрт“ за многе нове споменике, међу којима за Скороводу (украјински филозоф 18, столећа), Андреја Рубљова (чувени монах и сликар икона, из 16, столећа), Врубела (знаменити руски сликар), Римског - Корзакова, Скрјабина (велики руски револуцијонар у музици, умро 1915), Сезана, Лава Толстоја, и т. д. У Москви су године 1918 порушени ови стари споменици: Александра Ш и Генерала Скобељева; у Петрограду остадоше споменици Александра Ш и Петра Великог нетакнути. — Одељак девети набраја Знатније експресијонистичке позоришне представе последње сезоне, у позоришту „Вера Комисаршевскаја" у Москви, и на позорници „Московскога камерног театра“, Године 1919 основан је нови театар „Уметничког удружења радничких друштава", на којем су редитељи Сахновскиј и Комисаршевскиј, а летња је сезона поред осталог изнела: „Веселе жене винзорске", „Отмицу из Сераја“ Мозартову, „Хофманове приче“, идруго. „Опера московских радничких и војничких већа" давала је Вагнерова „Лоенгрина", Чајковскога „Пикову даму“, „Јевђенија Ањегина“, и остале опере на Пушкинов текст; затим „Воћете", и многе друге опере, „Петроградски Пролет Култ" (петроградска драма) изнела је, уз остало, „Навалу на бастиљу"“ (КоПапд), „Узбуну“ (Мегћаегеп), „Зидар" (Бесалко), и т. д. и т. д. — Одељак Х именује најважније руске уметничке критичаре (Ј. Тугенхолд, А. Беноа, В, Пунин, Б. Кушнер, С. Маковскиј, Ј. Брик, и други); одељак ХГ најзнатније уметнике модерне руске поезије и лепе књижевности (Владимир Мајаковскиј, Давид Бурљук, Вадим Шершењевић, Сергеј Јесенин, Василиј Каменскиј, Виктор Хлебников, Анатолиј Мариенгов, Константин Балмонт, Игор Северјанин, Валериј Брјусов, Александар Блок, Алексеј Ремизов, Андреј Бјелиј, Михаил Кузмин, и други); одељак ХИ, најновије музичаре који су се истакнули као; Скрјабин (умро 1915), Прокофјев, Метнер, Лурје, и други. — Одељак

197