Nova Evropa

ХШ даје административну схему „Колегија ликовних уметности рускога комесаријата за пучко просвећивање", чија се централа налази у Москви, с посебном граном у Петрограду, и са бројним агентурама по свима већим градовима; одељак ХЕМ исто за „Колегиј за заштиту старина"; одељак ХУМ говори о „Колегију архитеката" у Москви и Петрограду. — Напокон, одељак ХМЕ има библиографски преглед знатнијих уметничких књига које су угледале света година 1914 до 1919. Поред многих монографија, и издања модерних руских графичара, изилазе дневно свеске едиције „Данас“, у којима се доносе радови модерних руских песника, литографисани због типографских неприлика самим уметницима, а колорирани сликарима (свака свеска стаје 1 рубаљ и пб), и разни часописи (као „Аполон“ од којег је 1917 изашао последњи број, посвећен сликару Кузнецову; „Сцити“, гласило „си“ молика", „Стварање“ који је услед несташице папира замењен „Москвом"); од године 1919 излазе „Уметност“ и „Уметност у комуни“ као официјелни органи „Државнога Колегија за ликовну уметност" (Петроград, Москва), и „Књижевни кут“, ескпресијонистички часопис противубољшевичког смера, као реакција према официјелнима (Петроград, 1919). Знаменита уметничко-знанствена дела нећемо овде набрајати.

Из свега овога видимо, да се у Русији ради на уметничком пољу унаточ душевне и материјалне блокаде којом је окружена. Међутим, иде и четврта година,... |

Владимир Храниловић.

Knjige i listovi. Др. Милан Савић: Млади Милетић,

његова писма Дру Јовану Хаџићу Светићу, његова преписка с Јованом Ђорђевићем, Издање „Натошевића“, Нови Сад 1921, Друга књига едиције Знаменитих Срба. Цена 7 динара,

Кад знадемо да о Дру Светозару Милетићу немамо још исцрпне биографије и студије, и кад знадемо да су нам још многи моменти из политичке прошлости Војводине нерасветљени, и да нам нису довољно познате културне, социјалне, и економске прилике Војводине у доба после револуције од 1848, онда нам ова мала збирка писама Дра Светозара Милетића долази у згодан час, Истина, ми из ове збирке не дознајемо много о политичком деловању Милетићеву будући да је њен састављач изнео само писма и преписку војвођанског политичара коју је водио са својим меценом Хаџићем и побратимом Ђорђевићем „у доба његове младости, његових снова и жеља, кад је тежио за науком и песништвом,и кад је на све друго пре мислио него на политику“, дакле до његове 30-те године. Али се ипак, уз тежње за науком и књижевношћу, појављује већ овде и тежња за политичким просуђивањем и јавним радом, кад, готово у сваком писму Хаџићу, јавља све важније политичке дога-

198