Nova Evropa

видимо већ многе. Оне ничу свуда, па и код нас, као гљиве иза кише. a | _ i Задругарство се је почело развијати интензивније истом средином деветнајстога' столећа. Оно је данас старо управо један добар људски век. У исто доба почела се је развијати и задрутарска књижевност. Од књижевности, које су нама досад биле приступачне, познате су поглавито немачка и француска. Обе су опсежне. Већ данас може. се рећи да се из те књижевности развија, формална нарочита знаност. 0 - - OU У почетку, задруге су имале карактер више мање помоћни, добротворни, без специфичних прагматичких претензија. Њихов развитак, кроз ово седамдесет година, показује, међутим, све јасније и јасније, тенденцу да се задругарство изгради просто у једно веровање, у једну религију, којом ће морати. бити прожети и коју ће морати исповедати сви они који имају посла са сељаком и се пољопривредом. Док, у почетку, нико није-ни мислио на друго до на ону најближу и видљиву сврху задруге, данас се већ указују контуре новога реда на селу, реда којему ће дати карактер и правац — задругарство. Проблеми пратматички, политичко-економски, етички, социјолошки, правнички, — свим тим почиње се задругарство испреплитати. У све те проблеме човечанства улази задругарство као фактор који одлучује, те који бива сваким даном снажнији. Задругарство не утиче данас тек искључиво на привредни живот сељаков; и његов породични живот, и његов начин мишљења, читава његова душевност, стоје већ под утицајем задругарске мисли. · | - U ___Jom нешто, онако успут, Ови већи духови бавили су се мишљу да усреће човечанство остварењем једне одређене, моћне и велике идеје. Основица свим тим идејама »усрећитељицама« била је: ширење и учвршћивање свести о припадању људској заједници. Свако је приморан да живи с другима, — логична последица тога била би спознаја, да морамо чинити другому добро. На том је пачелу саздано хришћанство, (које, уосталом, није своју сврху никада постигло потпуно); на њему је изграђен и социјализам. Овај последњи бива сваким даном јачи, но ипак је њега тешко оживотворити, јер претпоставља високу културу, душевну и материјалну, јак етички и социјални осећај појединца, и савршене друштвене управне уредбе. Задругарство, у тој компарацији, представља нешто средње. Оно проводи, у практичном животу, науку Христову о љубави к ближњему, а у исто доба »социјализира« све до чега. дође. Задругарство »социјализира« сељачке финансије, сељачку производњу, продају, купњу. Оно »социјализира« пољопривредну индустрију, гајење племените стоке и оплемењеног семења. Оно »воцијализира« и културна села, јер се сељак-задругар мора под“ врћи становитим правилима, којима је сврха да се учврсти и подигне његова честитост и доброта. И покрај свега тога, »социјализирања«, има сељак — а то је најважније — у задрузи пуну могућност индивидуалног развијања. ИМ производна средства, дакле његово земљиште, зграде, и алат — и производи рада,

254