Nova Evropa

чињеница историјски доказана, а интернацијонално од огромне. важности, (Све лок се не успостави једнакост између енглеског и ирског народа, трајаће англо-ирски рал, и биваће све огорченији. Мир међу равноправнима, али рат бесконачан између британског милитаризма и његове жртве. Енглеска има да бира. И _- Шеита, се сад, на који начин се мир између оба народа може

успоставити у практичној политици“ Најбољи одговор на то питање даје историја света. Свака покорена нација, кад се ослобађала из своје потчињености и подизала у ред светских народа, имала је да прави уговоре са својим суседима. У те уговоре уношена су извесна. ограничења у погледу деловања нове државе, у замену за. таранције њене територијалне неповредивости. Једна од првих радња ослобођенога ирског народа, имало би бити склапање једног мировног уговора са Енглеском. И том би се уговору могле израдити тачке о осигурању стратегијског положаја Велике Британије, уколико би овај био угрожен од стране једног малог народа са десет пута мањим становништвом од Енглеске, и са. мање нето стотинитим делом енглеске поморске и војне силе. Да. би се овим правцем могло поћи, о томе не може бити сумње. Тако се радило у свима деловима света, гдегод је каква стародревна нација. повратила своју независну народност. Да би ово немогућно било у Ирској, то просто не стоји. - |

Кад би се, онда, изблиза и у појединостима испитале скрупуле што их имају и казују енглески политичари, као да би тобоже слободна, Ирска била опасност за сигурност Британскога. Царства, брзо би се испоставило, да њихова бојазан потиче било услед невероватног непознавања појединих најодлучнијих фактора и покретача, светске историје, било услед намерног кривог тумачења. | људи који знају да се налазе у положају тирана, и да се могу || правдати једино лажима. | |

Други један важан аргумент, који енглески државници наводе | против установе ирске републике, кад се боље испита, исто је тако ||| безразложан као и онај први. Британска влада каже, да се североисточни део Улстера, не би смео силом потчинити једној влади изабраној од свега народа у Ирској. Кад енглески политичари не би имали страначког интереса да ускрате самосталњу владу Ирској, енглески би политичари врло мало бриге водили о жељама мањине у Ирској — исто тако мало као што сада воде о жељама, већине. Врло је важно да, се јасно види, да се жеље улстерских унијониста, узимају у обзир у Енглеској једино зато што ови помажу Енглеској да држи Ирску. Кад би улстерски унијонисте тражили потпуно оцепљење од Британског Царства, а странка шинфејноваца се опирала оцепљењу, британска би се влада исто тако лако одлучила да употреби шинфејновце против улстероваца као што сада употребљава улстерске унијонисте против шинфејна. Укратко, Улстер није тешкоћа на ирској страни, већ изговор на ентлеској. Све да и нема опирања против независности у североисточном делу Улстера, Енглеска би ипак ускратила ову независност, само под другим изговором. Не треба заборавити, да су

267

__ А О ИО ИМ ИРИНЕ НА e O AU pi а TO IC | | MID А шина