Nova Evropa

gorša, i smrt pokosi mladjeg brata, Stariji, u očajanju, imao је jednu jedinu želju: da sahrani svoga brata, Noću, odseče granu sa drveta, i otrča do kaplara koji je imao da potopi mrtvace, zaklinjući ga da mesto kamena priveže tu dranu za noge lešu mrtvog mu brata, Kaplar se smiluje, i posle malo vremena vide nesrećnog brata dde grli lešinu izvučenu iz mora, Jedan pravoslavan sveštenik očitao mu je poslednju molitvu; na drumu što vodi u selo Gasturi, u dnu jedne masline, sahranjen je mladi srpski ratnik,

Ali, više svega, same bolesnike hvata jeza pri pomisli da će biti bačeni u more, što je često tako uzburkano i zapenušeno, Jadni vojnici, koji su toliko puta stavljali svoj život na kocku i prezreli smrt, sad se tresu od užasa da ovde svrše,,, Neutešive udovice čupaće kose kad čuju da im muževi nisu sahranjeni, i da na njihovim grobovima nikad neće procvasti cvetak, niti se izmeniti trava, niti suhi list ni sneg, |

Pravoslavna crkva traži sahranu, Ona propoveda, da čovek zemlja jeste i zemlja treba da bude, Spaljivanje mrtvaca u Srbiji još nije poznato. A narod srpski mnogo drži do religije i obreda, U narodnoj pesmi, ranjeni junak, videći da mu treba umreti, gdovori svojim drugovima: »Iskopajte mi jamu, visoku kao puška, a široku kao sablja; javite mi majci, da sam teško ranjen, a ocu da sam umro ko junak«, |

Uzvišeni junaci! Nećete imati te jame, te večne kuće u lakoj, pobožnoj, materinskoj zemljici, Vaši drugovi što padoše u Srbiji, bez kovčega, bez pokrova mrtvačkoga, srećniji su od vaš, oni počivaju u ravnicama ili u dnu brežuljaka, pod zemljom koju su tako branili, Na žalost! Vas niko ne treba više; vaše je poslanstvo svršeno čim vam ruka ne može više, u mirno doba, baciti biračku kuglicu u kutiju, ili, u ratu, držati pušku, |

="

Ipak ima na Vidu nekoliko grobova; to su grobovi nekih oficira i nižih činovnika. Čak i nakon smrti oni imaju povlastice. Pokraj tih dobro negovanih grobova nalazi se i jedna ogromna jama bez natpisa: tu sniva svoj večni san jedno stotinu vojnika, koji su tu zakopani zato što je jednog dana more bilo toliko uzburkano da nesrećna barka nije mogla primiti u sebe svoj grobni utovar, Oh, kako je njima dobro tu u zajedničkoj, slavnoj, bezimenoj racil Njihovi će roditelji moći plakati na njihovim grobovima u izgnanstvu, i posuti ih cvećem,

A ipak je bilo tako lako pokopati sve te jadne Srbe što ih progutaše valovi morski, Visoke brdine epirske u blizini ponosile bi se da mogu čuvati njihove dragocene smrtne ostatke, I sam otok Krf ne bi uskratio komadić zemlje njihovu ујеспот роčinku, onako golem i lep, Zar nije pokupio one koji su bili i odviše iznureni a da podju mreti na Vido! Srce se grčevito steže kad vidi ono nekoliko grobova rasutih po Hipsosu, u Govinu, u Dimotiki,.. Nego se pretpostavilo da ih bacaju u more, jer to beše komotnije, Tada grčke vlasti, našavši da je more okuženo bolesnim telesima,

304