Nova Evropa

тости, и сви су изгледи да ће она, у скорој будућности, узети више активног учешћа у иностраним питањима нето у давно прошлим данима када је »сјајна изолација« била још могућна. Што се тиче међусобних односа између Британије и Југославије, не треба губити из вида да је пре рата било поуздано мање од двадесет лица у мојој земљи која су се уопште активно интересовала за Орбију или за њене сународнике »с оне стране Дунава и Саве«, и да уопште није било литературе о том предмету на енглеском језику. Многобројни списи који су се појавили од године 1914, пружају опипљив доказ интереса који расте, и, не узимајући у обзир оне множине. читалаца чију је пажњу рат разбудио, има сад читава фаланга људи и жена, који су добровољно служили у Србији, који су се заједно патили са српском војском и српским народом, те који су се вратили својим кућама испуњени дубоком и трајном симпатијом за српског војника-сељака. На тај је начин узајамно пријатељство које ће, надам се и желим, расти и бивати срдачнијим из године у годину, добило поуздану основицу у онима које је

"Велики Рат сјединио и тесно везао. Држим, међутим, да ме нико

неће криво разумети ако додам, да главни потицај у овом правцу мора долазити пре с југословенске него 0 британске стране. Симпатије изазване једном катастрофом каквој нема равне, и каква 66, надамо се, неће никад више десити, нису довољне. још је врло мало тога што везује нову државу са нашим свакидањим животом и нашим мислима на Западу. Изрека »далеко од ока, далеко од срца« мора се применити у случају земље која нам је још туђа, и од које нас деле толике друге државе. Има толико других премаца. који траже симпатије и желе да привуку интерес, а не треба. сметнути с ума да има и заинтересованих странака, које не желе остварење и ојачање пријатељства што га ја затоварам. И, напослетку, број политичких »комбинација« на домаку Велике Британије толико је већи од оних које су данас остварљиве у новој држави на Јадрану.

"Тражи се, дакле, пре свега, да Југославија учини свестан напор да би дошло до што ближих односа, и да јасно искаже своју жељу да до таких односа уопште дође. Југословени треба,

да буду начисто с тим да, иако ниједна британска влада, неће

никад пристати на поделу југоисточне Европе у сфере политичког или економског интереса — схватање које је доиста монструозан заостатак дипломације средњега века или, у најбољу руку, осамнајстога столећа —, да је исто тако беспредметно ишчекивати да. се Британија отворено отима о наклоност једне или друге државенаследнице бивше Монархије. Они наши читаоци који познају Дикенса, сетиће се она два, путујућа глумца, Кодлина и Шорта, који су били и другови и супарници у исти мах, и од којих је један увек свакоме доказивао како је »Кодлин прави пријатељ, а

не Шорт«. Британци, и као нација и као појединци, не воле много Кодлиново хвастање: они нипошто не намеравају да се раздвоје од свога друга, али они очекују од својих осталих пријатеља, ван

ове везе, да ће бити доста мудри да протледају ситну игру ПА

326