Nova Evropa

Кодлина. Овако је држање, можда, тактична грешка, али је у сваком случају психолошка чињеница с којом се има, рачунати, и која даје кључ за свако проучавање иностраних односа у државама на Дунаву за време прошле године. Држим да је доста, јасно шта хоћу да кажем овом малом политичком причом, и да није потребно даље објашњавање.

Природна, је функција. »Нове Европе«, и сваког сличног гласила. јавног мњења, да разбуђује интерес за питања иностране поситике, и да подржава и изазива иницијативу за оно до чета је мени овде стало. Нема сумње да није мала ствар тражити то од земље која има баш сад пред собом да решава тако голема питања, унутрашње реконструкције. Но све да су ово и савети којима се тражи нешто идеално и савршено, утолико пре вреди покушати следити их. | |

Свака модерна, демократија има данас, на неки начин, да решава исто питање —: како да задржи иницијативу у интернацијоналној сфери. У теорији, надзор над спољном политиком — што, на крају крајева, значи надзор над животом и судбином. нас самих и наше деце — налази се у рукама народа као целине. = ли у пракси, народ се још није навикао на тај надзор, још није добио васпитање које би побудило у њему жељу за оваким надзором, нити је стекао искуство и знање 663 којег се овакав надвор не може вршити, а још мање стално одржавати. Услед назадности разних народа у овом погледу — назадност која, се лако даје разумети код већине земаља, централне и источне Европе, али која код западних демократија не може значити друго до крајњу немарност и равнодушност —, вођење спољне политике било је, у годинама, које су претходиле великоме слому, у рукама, неколиких малених клика, које су биле задахнуте потпуно антидемократским идеалима а служиле се најодвратнијим методима старе дипломације. (амо свестан напор и воља свих одговорних грађана, и становника, по свима, земљама, може осигурати примену нових метода и нових идеала. У Југославији, први корак који се има учинити на том путу био би, одлучно рушење кинеских зидова што је деле од осталога, света.

Ако би био потребан икакав доказ за моју тврдњу да овакови сидови одиста постоје, он се намеће сам, дискусијом која, се, како изгледа, поново развила око имена, »Јутославија«. Кад, случајно, паиђем на Орбина, старије школе, који се не слаже с овим именом,

327