Nova Evropa

Зи И аи ~-

ili Zagrebu, inozemstvo bi bilo dovoljno obavešteno o našoj mladoj

Jugoslaviji u čiju brzu i velika budućnost niko ne sumnja.

Naš vojnik zadivio je svet svojim junaštvom i požrtvovanjem, Želeti je da i naša inteligencija shvati ozbiljnije svoju dužnost prema inostranstvu. »Jedna od karakteristika novog doba jeste, da narodi zavise mnogo više od drugih naroda nego od svojih sopstvenih vlada«, veli Dr. Le Bon, Sve je danas tesno povezano. Problemi jedne zemlje odblesak su svetskih problema. Kada budemo stvorili solidnu savremenu Državu, kada budemo stupili u bliži dodir sa kulturnim narodima i stekli njihovo poverenje i poštovanje, možemo reći da smo se odužili senima naših heroja, i da smo postali dobri sinovi svoje

zemlje, Dr. Mithović.

Ekonomski presled.

Отвашхасја сеКкоупоб рготеја. Druso mišljenje,

U trećem broju »Nove Evrope« od ove godine С. Пт. Вога Maričić, upravitelj poštanskog čekovnog ureda u Zagrebu, dakle jedan od najpozvanijih, dao nam je jedan iscrpan prikaz poštanskočekovnođa prometa. Namera je ovih redaka, ne da ulaze u suštinu samoga poštanskogša čeka, već da se pozabave organizacijom čekovnoda prometa, s osobitim obzirom na iskustvo koje je na tom polju imalo inozemstvo, Proučavanjem organizacije čekovnoga ргоmeta u stranom svetu, držimo da ćemo najlakše naći i mi put kojim treba da idemo.

Kod uredjenja čekovnoša prometa ima dva temeljna principa: centralizacija čekovnoga prometa ti jednom jedinom uredu, ili decentralizacija sa više ureda, koji onda naravno stoje u jednom užem ili širem kontaktu, Prvi smo sistem videli u Austro-Ugarskoj, gde su bili samo po jedan čekovni ured u Beču i u Budimpešti {a od 1911, i čekovni ured u Sarajevu, za Bosnu i Hercegovinu). Drugi, decentralistički sistem, imamo u Nemačkoj, gde je pre rata posto= jalo 14 čekovnih ureda. Sličan ovome je sistem ı u Švajcarskoj. Mi imamo, zasada, i donekle, takodjer decentralistički sistem, jer posedujemo urede u Zagrebu, Ljubljani, i u Sarajevu, i još do pred 2—3 meseca ovi naši uredi nisu bili medjusobno ni u kakovom kontaktu.

Izvan svake je sumnje, da centralistički sistem, sa jednim jedinim uredom za čitavu državu, pokazuje na prvi pogled znatne prednosti, Prvo, zato što se svi računi vode kod jednoga ureda, te se prenos imovine sa jednog računa na drugi vrši brzo i nesmetano. Drugo, kod centralnoga sistema, pri ispravnoj organizaciji, potreban je za isti posao znatno manji činovnički aparat. Medjutim, centralizacija uopće, a kod nas specijalno, imade i veoma loših strana, Če-

346