Nova Evropa

тдје нема ваљаних универзитетских професора нема ни ваљаних учитеља. Држава, која то не би увидјела, него се »дезинтересује« у питању универзитетске наставе, не би била у могућности да о успјехом издржава свјетску конкуренцију. Али, на другој страни, наши универзитети не смију нити да постану луксузом, већ их треба, према нашим приликама, уредити тако да буду y реципрочној функцији са цијелим нашим душевним животом, Т. jj. они треба и да утјечу на народни живот, али и да сами стоје под његовим трајним утјецајем. Они имаду, у том погледу, да испуне двоструки задатак. О једне стране да одгоје и образују држави и народу потреоне стручњаке и чиновнике, у чему лежи она виша практична сврха наших универзитета; и, истовремено, универзитети имају да буду жаришта, чисте науке. Код нас, засада, потлавито из финансијских разлога, није могуће проводити дихотомију: једни универзитети који треба да одгајају практичаре, и онда други, знанствени институти са задатком да раде чисто научно. Наши универзитети имају компромисним путем да ријеше и један и други задатак. Циљ је тежак и висок, и моћи ће бити постигнут једино ако несамо држава него и цијело друштво изађе универвитетима усусрет с потребним разумијевањем, па и спремно на жртве. Јер питање универзитетско није питање једне касте људи, већ је оно врло важно јавно питање, које мора да заинтересује и широке кругове, и да их одврати од мишљења као да је професорска служба, »оПит сштп фбпнаје«, гдје је неколико сати предавања уједно и цијели њихов посао. Мислим, стога, да, је потребно и корисно да се сва универзитетска важна питања дискутирају јавно. Поготово сад, кад се ради о њихову сарађивању и спајању.

Али ћу овдје говорити само о јуридичким факултетима, јер желим остати код своје струке. Важност јуридичких факултета, неће порицати нитко тко зна колико судаца и управника, наша, држава треба; тко зна, да су свршени правници примили, у посљедње вријеме, намјештења, код творница, банака и разних приватних предузећа, тако да ако то пође и даље — а, нема се разлога, мислити да ће бити иначе —, то ће правно образевани дио нашег привредног живота вршити утицај који може бити благотворан само онда, ако њихова јуристичка наобразба буде одговарала савременим потребама, тојест ако почива на, широким и снажним темељима. Да се то постигне, потребно је да се у наставном плану правних факултета, и нарочито код испита, проведу далекосежне реформе. Ову потребу, да. се реформише студиј на правним факултетима, нијесмо осјетили нетом сада, услијед народног и државног уједињења, — она је већ одавна и стално актуелна; такорећи откако је основана прва правна школа у Болоњи, концем ХЛ стољећа, увијек се поново тражило нова рјешења како би се најзгодније удесио студиј права. Међутим, иако ово питање није. никада скидано с дневнога реда, ипак се о њему, у равним емјеровима, у појачаној мјери расправља посљедњих деценија, а да, се ува све то мишљења, како би се реформе имале провести, нијесу

367