Nova Evropa

да нешто што је добро за »српску« интелитенцију не би било добро за »хрватску« или »словеначку« интелитенцију, и ооратно. Из тога може правити »питање« само онај који под сву силу непе да се уједињење и практички проведе, јер другог разлога нема; то тим више што је реформа на јуридичким факултетима уопће, како рекосмо, ионако пријеко потребна, па кад већ треба реформисати, очевидно је да. треба реформисати на јединственој основи.

Теже је питање, како реформисати. Нити београдска нити загребачка наставна, основа, није такова, да бисмо је могли препоручити, без промјена, на прихват, већ ће требати учинити нешто треће што ће нам боље одговарати приликама на свима странама. И ту се мора, прије свега, имати у виду она напријед поменута двојака сврха наших свеучилишта: практична и строго научна. На, који начин ће се удружити обе ове сврхе, и на који ће се начин уравнотежити тако да се за, обима иде у истој мјери: Овај проблем, мако није баш лако ријешити, моћи ће се савладати ако се држи пред очима цијели комплекс интереса, и ако се нарочито уважи да правни студиј на универзи ни у којем случају не може замијенити правну вјежбу ма у којој било струци, баш као што ни најодличнији студиј на медицинском факултету не може да, надомјести лијечничку праксу на клиници или у болници. Стога, дакле, иако нико ко је упућен у ствар неће оспоравати да ће ваљано теоретски спремљен свршен правник у најкраће вријеме лако свладати све потешкоће на, које ће наићи у пракси, у једном погледу треба ипак да, смо начисто; а то је, да се без рада у семинарима, не да стећи ни практично ни научно образовање. Тежиште цијелог рада треба, дакле да. буде усредсређено у семинарима, па ће ту професор са, талентираним појединцима моћи да ради строго научно, дочим ће се код просјечне већине испоставити потреба да се обрати пажња више на стручно, практично образовање,

Важно је, даље, питање, дали би се студентима оставило на вољу којим редом да слушају прописане предмете, или би се тачно одредило што имаду у појединим семестрима слушати; и с тиму вези, да ли би се дозволило студентима да полажу испите кад хоће, или би се и ту установили извјесни рокови, у којима имају, хоће ли да дођу у виши течај, положити прописане испите. Ја лично нагињем мишљењу да је боље, ако се ђацима, пропише којим ће редом слушати предмете, и, исто тако, да студенти права, хоће ли да пођу на више течајеве, треба прије да положе испите из дисциплина, које су слушали. Данас не долазе на универзитете, као некад, искусни људи у зрелој доби, који тачно знаду што хоће, него млади људи, директно из средњих школа, који, што се права, тиче, не доносе са собом никаквог претходног знања; они ће, држим, ошти у великој неприлици ако њима буде препуштено да, из великог броја предмета, сами бирају у којем ће семестру што уписати и слушати. Зато, мени изгледа, да је боље ако се унапријед углави неки распоред предмета, према начелу да лакше схватљиви предмети дођу Ha почетак а тежи и комплициранији на крај студија,

369