Nova Evropa

Prikazi ı ocene.

Nibo Barfulović, »Ivanjshi Phrijesovi«, (novele, izdanje »Tipografije«, d. d, Zagreb, 1920),

Suasresti se u vrtlogu poratnog literarnog žongliranja s jednom dobrom knjigom, i s jednim talentom pod čijom se robustnošću kao pod sigurnom rukom rastvaraju u nama i teška vrata, koja su dugo nepomična, zatvorena stajala, stvar je posebnog uživanja. Čitajući »Ivanjske krijesove« N, Bartulovića, i prelazeći lagano s novele na novclu, naš je osećaj po prilici kao osećaj onoga ko za nesnosne omarine uranja ruku u čisti istočnik gorske vode, i pomičući Je pomno od jedne struje k drugoj, deli svežu od svežije, i uživa dok oseća izvesnu srodnost tog svežeg, likvidnog, lepoš elementa sa svojim vlastitim telom, I ma što se reklo o ovoj knjizi N. Bartulovića, mi za svoj račun ostajemo kod ovakova na prvi mah koncipovana osećanja. Razlozi sa jednostavni, i s toga, držimo, dobri,

N. Bartulović, u ovoj knjizi novela, iznosi pred nas jednu t. zv, »devičansku zemlju«, Posle pokojnog Sime Matavulja, niko nije tako inteligentno svojim perom zadro u novinu našeg Primorja kao Bartulović, Štaviše, on je od te »devičanske zemlje« zagrabio u »najdevičniji« deo, u život i ljude s naših Ostrva, koja tvore jednu od početka do kraja originalnu i interesantnu celinu, i to s retkom intenzivnošću zapažanja. Njegov Visko Sila, u istoimenoj noveli, prototip je izdržljiva, svim elementarnim silama prirode i ljudskom nepravdom bijena ostrvljanina, u komu od vekova ključa jedan žalni prkos i za koga izvesna najneznatnija sitnica, koja bi za druge ljude neopažena prošla, znači i prouzrokuje čitavu katastrotu, — to je jedan naš lepi i kao u medaljonu reljemo urezani tip, to je klasična sinteza svih naših ostrva i ostrvljanske duše. Isto takova je Mare Danica, koja nas prenosi u naše stare gradove, 8de po izlizanim frotoarima, za uglove stranih kuća zamiču, žureći s jednakim zanimanjem na svečanu misu u katedrali kao i na šetnju i koncerat na gradskoj plokati, tipovi · sedih žena sa šeširima i u foaletama svih moda od 48 pa dalje, za kojima se gradska deca vitlaju svojom vikom i nestašnošću, i nesluteći kakova se lepota pod tim maskama punim bora nekad skrivala. Kakav se intimni žal za lepotom koja prolazi javlja u duši, kad se čitaju li retci puni bleska i igre sunca, ı mladosti, puni tako delikatnih opisa iz anterijera devojačke sobe i duše! »Slatka bole uMari Danici je skupljena, kao u zarumenjenoj jabuci sladost jedne letne zore. Dočim je u Paklenoj, s onim njenim satanističkim prisenom. sažeto u jedno sve ono mračna, olujna, stihijski širokog, što se od vekova nagomilalo u tim ostrvljanskim dušama, koje ćutke podnose sve, koje retko progovaraju, ali kad progovaraju imaju reč razularena. elementa. : :

Posebna je odlika N. Bartulovića da ima. odvažnosti i umešnosti da zahvati perom neposredno pred sobom i oko sebe, pa da ipak ne ispada krt. On zna izabrati, ili bolje, udesiti distancu tako umetno,.

566