Nova Evropa

toga, пјебоуе borbe ха zaštitnim carinama, s pomoću kojih bi hteo a sačuva domaći trče, tu je njegovo zadrugarstvo, koje ide za tim da direktnom kupovinom proizvodnih sredstava kod samoga producenta smanji njihovu cenu, i da direktnom prodajom proizvoda konzumentu dobije za njih što veću cenu isključujući posrednika, odnosno da izlišnim radom posrednika održava nižu cenu, је пе smanji prodju proizvoda ı njihovu potrošnju.

Onaj koji se u toj novoj borbi ne može snaći niti održati, n; pušta zemljoradnju i odlazi u industrijalne radnike, i time nastaje preseljavanje sela u varoš, [0 je Jedna važna posledica ove borbe„

зе = 1 a 1 5 ee —— = a druga je, da zemljoradnički pokret, onde gde je nastao, radi svog postanka, nosi odmah u početku nacijonalan karakter, 'eci prema socijalističkom internacijonalizmu, 1 dok socijalizam Svake dine dr ide zatim d ši njezine granice | od celog, švake pojedine države ide zatim da sruši njezine granice i od celog sveta napravi Jednu državu, dotle su i nemački i francuski i talijanea ia Ir —___ 17 u a a ski i češki zemljoradnički pokreti svaki za sebe nacijonalni i traže

baš _nacijonalnu državu; i baš pokreti zemljoradnika, i kod malih narođa, doveli su do stvaranja samostalnih držaya., Time još ne bi bile potipuno iscrpene razlike izmedju zemljoradničkog i socijalističkogš pokreta, Kapitalistički proizvodni sistem ipak nije mogao da dovede u poljoprivredi do onoga stanja do koša je doveo u industriji, nije mogao da stvori jednu tako homogenu masu zemljoradnika kakvu predstavlja indusirijalno radništvo, Kod industrijalnog radnika lična inicijativa, lična sposobnost, gubi se, nestaje, ne može da dodje do izražaja, jer se i pored najboljih sposobnosti i moralnih vrlina od radnika ne može postati poduzetinik, gospodar, kapitalista, osim u izuzetnim slučajevima. Kod zemljoradnika je to baš obratno, — sposobnost moralna i intelektualna mogu jedino da ga održe na živolu, jer nad njim ne stoji, kao nad _industrijalnim radRE E O 1 TO mu ne da napred, i koju bi pre svega trebalo srušiti ako se očekuje spas. Istina, kapitalistički proizvodni sjstem u izvesnom pogledu iskorišćuje i njega, kao naprimer u pogledu, novčarsiva i trgovine, ali tome on može zgodnom organizacijom da stane na put ili da izbegne, Radi to j ički pokret osniva svoj privredni sistem na privatnom vlasništvu, u opreci prema 5061

jalističkom društvenom vlasništvu, držeći ujedno da će se tim putem

sigurnije uspeti do etičkog čoveka, za kojim u zadnjoj instanciji i

on ide, nego li putem prosvete bez veze sa privrednim životom, kako to POC socijalistički pogled na život, Zemljoradnički pokret ide dakle хант да zadrži slobodno polje i

....

icijative i sposobnosti,

kakvo sad samo za izvesnu klasu ljudi predstavlja kapitalistički pro-

izvodni sistem; on hoće da nejednaku borbu klasa i pojedinaca učini jednakom, i da se na taj način održava i unapredjuje ono što je, dobro a pomogne da sruši ono što ne valja, Privredno slabom i malom čoveku treba dati priliku da može razviti svoje sposobnosti i održati se u životu, ali ne s tudjom pomoću već svojom vlastitom snagom i sposobnošću, Njegovo vlasništvo i njeđov rad oteti će mu drugi, ako on ne bude sposoban da ga čuva i da se sam održava, i da

20