Nova Evropa

baš s obzirom nato što je naš društveni orfanizam vrlo različan od onih društava u kojima se danas slični pokreti najviše razvijaju, jasno je da metode njihova rada ne mogu biti istovetne sa metodama koje bi se uspešno mogle primeniti na naš društveni organizam, Pa sve i onda kad bi im cilj bio isti, ipak se tome cilju a našoj društvenoj sredini ne može doći istodobno sa ostalim društvenim sredinama, jer one imadu za sobom drugu i stariju evoluciju, koju mi istom moramo proživeti, Da li to treba dokazivati nadugačio?

S obzirom na socijalistički pokret, nije teško, držimo, uočiti odmah razliku izmedju našeg i industrijalnog proletaijata, Medju njima postoji razlika koja se tiče psihičkih i moralnih osobina njih samih, i dručo razlika u pogledu sredine u kojoj se oni nalaze, Proletarijat industrijalnih zemalja poseduje izvesnu produktivnu 50р0sobnost, on se je diferencirao na pojedine proizvodne Srane, u kojima se specijalizirao, ı tim načinom poslao sposobnim da svoje mesto u proizvodnji očuva proti svakom drugom movajliji, i da svome proizvodu osvoji ird proli svim koji u tome pravcu nisu fako daleko napredovali kao on, Proizvodna sposobnost nemačkog, francuskog, engleskog, američkog, i i, d, radnika nije jednaka, baš kao što ni ti ljudi koji rade nisu jednaki, a bi u slobodnoj borbi jedan pobedio sve, i onima koji ne bi bili kadri da Sa slede oduzeo mogućnost za život. U tome i leži važnost ı vrednost kapitalističkog proizvodnos sistema, da je te radne mase privukao i organizovao u radu, učinio ih sposobnim za privredu, To mu i sam Marks pripisuje kao jedno veliko i neosporno dobro, ie radničke mase su baš u tome proizvodnom sistemu i dobile pojam o vrednosti i važnosti društvenog organizma, jer su uvidele da onda kad se ne radi, i kad se dobro ne radi, ne može ni da se Živi; njima trebaju, za njihovo životno održanje drugi ljudi, kojima mogu prodati u zamenu svoje proizvode, a da bi ih oni kupili ovi moraju biti dobri i solidno izradjeni, Kod njih se dakle razvio društveni smisao kao neposredna posledica njihova privrednog života, — elička strana njihova bića znatno se usavršila.

Mi, nadalje, znamo, da rad sam po sebi može biti produktivan istom onda kad mu se stave na raspoloženje proizvodna sredstva, jer čovek ne može da kuje bez čekića, niti da kopa rudu bez pijuka, niti da prevozi robu bez željeznice, pa je radi toga potrebno stvoriti taka proizvodna sredstva s pomoću kojih se radna snaša može zaposliti i privesti privrednom životu, Dugim radom i štednjom, sve je to sebi stvorio zajednički proletarijat industrijalnih zemalja,

A kakav je u tom pogledu naš proletarijat? Privredno neškolovan, skoro da se može reći privredno nesposoban, Medju njime, dobar je deo svoj položaj u privrednom sistemu izgubio zato što nije posedovao potrebnog intelektualnog i moralnog temelja, Poljoprivredni proizvodni sistem stvorio je taj proletarijat, a ukoliko kod kuće nije bilo industrijalnog proizvodnog sistema da mu pruži posla i zarade, on je napuštao kuću, odlazio u tudju zemlju, i tamo, kao što je prirodno i razumljivo, postao radnikom poslednje kategorije, sposoban za svaki rad ali ni u jednom radu dovoljno izvežban ili

22