Nova Evropa

venski trgovci, i pogdekoji narodni poslanik, došli su takodjer da. prodaju, ponekad i pokvarenu robu, Puni su ih svi lokali, pogotovo noćni, i tamo su poslovične bakanalije naših »ljudi od posla«, »od | politike« i »od reprezentacije«, tako da ćete u Beču najpre doći u | priliku, ako hoćete da ostanete častan, da zatajite svoje poreklo, | Bečke demimondene (suprotno od pariskih i ruskih, one su zadovoljne današnjim uredjenjem društva, nisu buntovne;« one su buržujke, bar po osećajima«, govorio mi je jedan naš slikar) upitaće vas, u želji da vam kažu nešto ugodno: »Gospodin je sigurno šib er, ili Jugosloven?« Pa onda, antantine misije za spasavanje, čiji čianovi trguju i ne spasavaju svoje duše — »amerikanische Woltatigkeitspharisšer«, nazivlju ih socijalisti s leva, Kažem vam, gavrani se kupe, i prekrilili su svojom crninom jednu veliku varoš,

|| Našao je i svog Vojnovića, koji mu je smrt opevao. Hom u n| kulus, U Apolo-Teatru, бде зе uz jelo i cigaretu slušaju i glumci sa Burgteatra, daje se Homunkulov komad »Karry kaut alles«., Jedna dolarska princeza, sa psetancetom o lancu i crnim slugom u pratnji, ulazi u kancelariju jednog advokata; poseduje imetak kojim bi mogla da kupi celu austrijsku valutu, i gonjena manijom posedovanja hoće da pazari sve što vidi: tramveje, »vinervald«, galerije slika, Medjutim, ništa nije na prodaju, tramveji su založeni, galerije razgrabljene, Bečka Šuma isečena,.. — »A duše? Sagen Sie mir, Herr Doktor, was kosten Eure Seelen7« Ali tu sad prestaje duhovitost bečana, budi se ponos Nemca: »Sve je na prodaju, čitav Beč, und das ganze arme Deutschoesterreich«, — ali duše sirotinje, koja crkava od gladi, nisu na telalu, i ne mogu se kupiti »ni za celu Ameviku, zajedno s idejama njezina predsednika«, Ovo mi je izgledalo, ipak, u vreme Када зат gledao, jednom nespretnom pozom, i beskorisnim koprcanjem, Sada sam sklon da gledam i drugim očima, posle plebiscita u Tirolu, Inače, o Beču vam nemam ništa više da kažem, On, još uvek lep i ofmen, umire, i na njegovo mesto dolaze drugi... . Idemo

u Prag. Ti

| Prag je sušta protivnost Beču, lako star, ima izgled varoši || od nedavno, i rekao bih, ako mi se neće zameriti, da kroza nj ne teče plava nego crvena krv, Nije aristokrata, on je plebejac, mešavina purgera i seljaka, U knjigama piše da nije tako, ali ja to osećam bolje, i verujem svome instinktu, Uostalom, knjige govore o kućama, a ja o ljudima, koji nemaju doduše bečkog šika, ni otmenosti bečana, | iako imaju nemanje tradicija. Česi ih čak imaju, rekao bih, i suviše, ||| i svaki kamen njihove zemlje govori o njima. Ali postoje razlike. | Beč je nasledio tradicije jednog feudalea i vladaoca, a Prag jedan dugi niz duhovnih revolucija, koje su — tako mi se čini — nastale kao prirodni proces mešanja dveju rasa, i dolicanja dveju kultura. To im daje u isti mah i neku samosvest, koja nam je, često, vrlo antipatična, jer potseća na razmelanje skorojevića. Jedan od naj-

54