Nova Evropa

ова.

Књига Ш, Број 3. _ 1. септембра, 1921

„вропа

Kralj Petar,

U ponedeljak, 22. avgusta 1921, odneli su u Topolu, u srce Šumadije, i sahranili u crkvi na Oplencu smrtne ostatke kralja Petra Karadjordjevića, Tu je crkvu tamo dao sazidati sam kralj Petar, i sam je izabrao u njoj mesto gde će leći i boraviti večni san, I kao što je, poput starih srpskih vladalaca, sazidao sebi crkvu za života, zadužbinu na ovome svetu, tako je — po njihovu uzoru — hteo da dočeka i kraj svoj, spremajući se za nj postom i molitvom i bogougodnim životom. On je sve to činio prosto i prirodno, bez primisli i bez poze, kao što je prosto i bez poze, i s tvrdom verom u Boga, živeo i pre toga, Ali mu je bilo sudjeno da umre u Beogradu, u jednoj topčiderskoj kući, Poslednje godine života proveo je, fizički, bolan i skrhan, ali budan i svestan onoga što se dešava, i shvatajući potpuno da je dočekao da se ispuni zavet, i izvrši oslobodjenje i ujedinjenje narodno,

S njegovim učešćem, i s njegovom pomoću, Stari kralj Petar za razliku, kako se čini, od onih koji su ga okružavali — jasno je znao šta hoće i za čim ide, Još kad su ga Austrijanci poterali iz Topole, na početku velikoga rata, i ne dali mu da umre gde je naumio, — u času mutnom i crnom, kad je izgledalo da je narodna stvar propala i da Srbiji nema spasa, — kada su generali bili klonuli a vojska počela uzmicati i sa poslednjih položaja, — vodjen sveilom mišlju da je kralj samo onda kralj ako stoji na čelu vojske, i da mora pasti s njom ako ona padne, stari kralj — onako slab i bolestan — digao se, i sišao u rov, I rekao je tu vojnicima: »Evo vam kralja, Ko hoće, može ići kući, neće mu ništa biti, Ja ću ostati ovde,« I niko nije otišao kući,

Treba se setiti toga trenutka, i celog tog dogadjaja, i utuviti ga — kada je stari kralj Petar, glav i gihtičav, u zimu godine 1914, otišao u rov k svojim vojnicima, Ništa ne daje, kao taj dogadjaj, tako jasno i tako naprečac, karakteristiku dobroga i junačnoga kralja Petra, i — može se reći — karakteristiku jednog dobrog i junačnog kralja uopšte,

U Kragujevcu, gde se tada nalazila srpska Vrhovna Komanda, kada je iznenada odnekud, jednog dana, iskrsao kralj Petar — za koga se držalo da su ga, onako bolna, već preneli nekud dole, u