Nova Evropa

Grčku, ili tamo negde gde nema opasnosti —, njegovi pratioci, svega njih nekoliko, pričali su, kako stari kralj neće da se da dokazati niti zadržati, da svakom odgovara kratko, da se mora napred, ili da uopšte i ne odgovara već samo ide, Stari oficiri, komandanti mesta kroz koja je kralj prolazio, ili u kojima je zastajao da se odmori naprimer, u Lazarevcu, pred samim frontom —, spremni za evakuaciju, i začudjeni otkud to da sad nailazi kralj, i ko ga je pustio da ide u toliku opasnost, priznaju da ih je stari kralj hrabrio i bodrio, i da se izrušivao njihovoj nervoznosfti, nehoteći da čuje za pesimističke izveštaje i prognoze, Bez trunke uzbudjenosti, pribran i spokojan kao: da će u šetnju, sedao je on na kola da ide dalje kud se automobilom nije više moglo. –I nije se zadržavao u pozadini, kod generala i viših štabnih oficira, već Je išao pravo medju vojsku, U rov, Od usta do. usta, od pešaka do pešaka, vencem uokrug, išao je šapat: kralj je medju nama,

Dejstvo ovog kraljeva i kraljevskog čina bilo je silno, Teško da je ikad, u modernoj bitci, spontana akcija Jednog jedinog čoveka imala tako blagodetan uticaj na razvitak i rezultat borbe kao ovaj silazak u rov kralja Petra, |

Sledovala je bitka na Suvoboru ı Kolubari, i kad je Beograd preotet, posle četrnaestodnevne neprijateljske okupacije, još dok su. po predgradjima izumirale ulične borbe, prvi je kralj Petar, na konju, prošao kroz prestonicu, pravo u Sabornu Crkvu, na blagodarenje, A zatim je, pregazivši skinutu neprijateljsku austrijsku zastavu, ušao u opustošeni i pokradeni konak. Posle je opet došla borba, i katastrofa, s Albanijom, kroz koju je stari kralj prošao, ne zadihan i užurban kao njegovi generali i visoki državni dostojanstvenici, već kao: njegovi vojnici, pognute Slave i slomljen ali miran, A posle Albanije, došlo je još gore potucanje — po Grčkoj — pod napadima bolesti, kada da je i poslednja lizička snaga počela izdavati, sve do povratka. u oslobodjenu otadžbinu,

Može čovek biti protivan vojničkom gledanju na svet, pa da ipak iskreno poštuje prave vojničke vrline, — vrline rimskog vojnika: iz ranog doba Rimske Imperije, i srpskog seljaka sa šajkačom 17 роslednjih ratova, Te su vrline u punoj meri krasile kralja Petra, — Može: čovek, po duhu svom, ne biti monarhista, i nemati dovoljno smisla za teorije o apostolskom i miropomazanom poslanstvu, pa da ipak duboko skine kapu pred samodršcem koji se smatra slugom naroda. i prvim gradjaninom države, Kralj Petar — rekao je jedan Srbin u Engleskoj, za vreme rata, kad su ga pitali da li bi za Srbiju bolja. bila republika ili monarhija —, da nije bio kralj, bio bi pouzdano: prvi i najpozvaniji predsednik republike, — Može čovek, napokon, ne osećali religijozsno na hrišćanski način — ni katolički ni pravoslavno — a da se ni za časak ne usteže pokloniti se i prikloniti glavu pred verom u Boga kakvu je ispovedao kralj Petar za celog svog života, Prost, vojnički život kralja-seljaka, osećanja dužnosti i odgovornosti kralja-sluge naroda i kralja-gradjanina, i tvrda vera u Boga.

66