Nova Evropa

цијом (Хердер), и у довршену ослобођењу и препороду појединих словенских народа.

Најбољи ћемо преглед украјинског препорода добити ако се задржимо понајпре код обнове народног живота у бившој руској Украјини. Како већ рекосмо, прво је дело на украјинском језику било »Енејида« Ив. Котљаревскога, која представља сатиру на украјинско козаштво и племство. Још пре него што је изашла тиском, ова је књига ширена у рукописима међу украјинском интелигенцијом, и постала је необично популарном. После тога првог дела излазила су редом друга, вршећи снажан утицај. Велику улогу у развитку украјинске књижевности, и украјинског покрета уопће, играло је харковско свеучилиште (основано 1805) чијим су посредством почеле на Украјину долазити западноевропске идеје, а напоредо с њима и мисли о свесловенском уједињењу. Из самог свеучилишта изишла је велика група учењака и књижевника, оданих идеји препорода украјинског народа (Хулак-Артемовски, Квитка-Основјаненко, М. Костомаров, Метлински). Професор Квитка, први је, можда, од књижевника у Европи почео са приповестима. из сељачког живота (1834, још пре Ауербаха, Жорж-Сандове, Еркмана-Шатријана, Тургењева, Григоровића, и других). Ова група украјинских књижевника и учењака значила је почетак украјинског словенофилства, чијим најугледнијим представником ваља сматрати професора ОСтрезњевскога (»Запорошка старина«, 1882—1888). У Харкову су, одмах након оснивања свеучилишта, покренути украјински часописи и ревије на руском и украјинском јевику (»Харковски весник«, »Украјинска ревија«, »Харковски демократ«, затим »Украјински алманах«, »дорница«, »Украјински Зборник«). Али већ набрзо буде средиште украјинске делатности пренесено у Кијев, где је године 1834 отворено руско свеучилиште наместо раније укинутог пољског свеучилишта у Вилни и креминецког лицеја, након угушења пољског устанка. (1881). Кијевско је свеучилиште основано из политичких мотива, као последица рускопољских односа. Али и поред тога, ради свог погодног положаја у срцу Украјине —, кијевско је свеучилиште стало брзо на чело украјинског ослободилачког покрета. СО тога се гледишта. чини особито занимљивим деловање првог ректора кијевског свеучилишта, Максимовића, који је први почео издавати у Кијеву на украјинском и руском језику перијодичке публикације (»Кијевљанина«, касније »Украјинца«). О именом кијевског свеучилишта везана је појава гласовитог »Ћирило-Методског братства« (1846), чијим програмом постаде ослобођење украјинског народа те његово увршћење у велику словенску федерацију; у њему налазимо први покушај теоретског утемељења украјинске народне идеологије на широким свесловенским, хуманистичким и социјално-политичким основама. Будућу организацију словенства замишљали су оснивачи »оратства« у форми слободне федерације свих словенских народа, на, основи опће једнакости, слободе мисли и речи, тражећи пре свега, што веће проширење знања писмености. Овоје су мисли и намере

138