Nova Evropa

науком, уметношћу; под тежином силног германског притиска никад Русија неће створити онај савез СОловенства који јој је неопходно потребан. Русија, ослабљена ратом и револуцијом до последњег степена, неће бити у стању да се одупире Немцима, народу који се најмање од свију дезорганизовао, који, и поред свога, пораза, није изгубио ни велику своју радну способност, ни жарки свој патријотизам. Нека приврженици споравума са Немачком добро размисле о свему пре нето што пруже Германији своју часну руску руку. Чувајте да Немци не постану фактичне газде у Русији, јер никада није било згоднијег момента да се њоме овлада него што је садашњи! »Јећ:# одет петај5!« — могли би лепо рећи Немци за данашњи момент.

Рећи ће ми се, можда, — и то на основи мога властитог признања да је Русија ратом и револуцијом до краја измождена —, да би онда, могло доћи до просте окупације Русије, наравно, с прећутним одобрењем, а можда и на подстрек Антанте. Ја, међутим, сумњам да би Антанти била, згодна таква перспектива. Она не би могла, без опасних последица, за свој сопствени економски живот и развитак, допустити потпуну најезду Немаца у Русију. И најзад, велика је равлика између савеза и завојевања. Савезник је, претпоставимо и тренутан, пријатељ; а завојевач је увек непријатељ, тиранин, који изазива срџбу покорене нације, оживљује патријотске осећаје, и распаљује жељу за ослобођењем од неввана госта.

Због света, овога, моје је најдубље уверење, да је немачка »оријентација« највећа опасност несамо за, Русију, него и за цело Оловенство, и да бисмо, идући тим путем, могли, за дуго време, у корену убити могућност. препорођаја, Русије, а ускорити бра економски и политички препорођај Немачке, васпостављање њене власти, и све оне опасности које би долазиле од такве германске хегемоније. Нарочито ми, Руси, не смемо заборавити да је Немачка била, јесте, и остаће наш природни непријатељ, и да је она усадила у налпу земљу бољшевизам, чији су приврженици постали џелати руских грађана, рушиоци руске културе, и свих основа руског државног живота. Ко ће дакле од руских патријота хтети пружити први своју руку према немачкој руци, крвавој од невине руске крвиг

Сви смо ми наивно веровали да ће савезници радити на 06нови и препорађају јединствене и велике Русије, која је једино у том облику може, својом снагом, повратити равнотежу света. Скупо смо платили за те наше наивне наде, и остали смо несамо потпуно сами, нето још и изложени неситим апетитима и нашег свагдашњег непријатеља и наших бивших савезника. Русија је остала сама, одбадили је сви — тобож зато што је изневерила општу ствар, окружена. је злим намерама о њену раскомадању, о подјармљивању, и о вечитој озакоњеној пљачки. Али, ми смо криви за пропаст отаџбине, и ми сами, без ичије помоћи, дужни смо је поново створити. Наша властита историја нас учи да су, у свима судбоносним моментима, када је отаџбина, како се чинило, посрнула у пропаст без сваке наде, да су размах народна духа и но-

135