Nova Evropa

коме. су најизразитије и у културним остацима, ·остали трагови борбе између аутохтоног латинског живља и освајачког словенског дошљака. На терену цијеле некадање римске државе није нигдје сачувана у тако потпуном облику палача као што је она цара Дијоклецијана у Оплиту, која кров шеснајст стотина година одољева, и још и данас служи у опште сврхе. А Солин са слојевима разних културних епоха и раса, читави градови, римски и хрватски, чекали су вијекове, да их се ослободи притиска, под којим су изумрли и да их се ускрене. Дон Фране Булић, свјестан свога научног и патријотског позива, спасава, за науку — често једино својом присутношћу, својим силним заузимањем и освједочењем — многи драгоцјени споменик, који је већ такорећи био осуђен на смрт под ударом неравумних настојања и неразумијевања. не-

културних иако одговорних фактора. Није чудо, дакле, да Булић, стичући својим радом обожаватеље и пријатеље по свему научноме свијету, управо код куће наилази често на несхваћање и на жестоке опреке, па и на директна ометања у своме раду. Најопаснијега противника, неуки свијет, добре: солинске и сплитске тежаке, савладао је за неколико година, одгојивши их; и упутивши их, да су старине што- их налазе и под плугом по који пут од непроцјениве вриједности, и да су оне њиховом својином и поносом и онда кад су у музеју: Охватио је сељак, да то музејално благо дозива у Оплит странца, и да од тога и он има користи, и он му је постао у неку руку и повјереник и консерватор, који долави пун повјерења Дон Франи са откривеним предметом, и задовољан се враћа с наградом, не плаћом, коју Дон Фране поштено даје. Нето онај дио народа; од кога се надао највише помоћи, интелитенција, и полуинтелитенција, тај је често затајио и огорчио многи пут одушевљенога сабирача. Оплит и СОплићани подијелили би се неријетко у странке, за и против Булића, кад би се радило о томе да ли треба неки архитектонски споменик срушити или сачувати: Управо је и сада, у наше дане, Дон Фране Булић у великој борби за палачу такозване старе бискупије, која се непосредно везује с неким архитектонским дијеловима што хармонично затварају перистил Дијоклецијанове палаче, а коју би хтјели срушити ва то да се што боље види катедрала. Позната је његова саркастична примједба, коју је згодном и посве оправданом асоцијацијом из Рима пренио даље на Оплит: »Quod non fecerunt barbari, fecerunt Barberini, quod non fecerunt Barberini, fecerunt Spalatini,«

Личност Дон Фране Булића значи дакле за нашу археолошку науку један позитиван прогрес. Иако је жетва имала бити претолема на том старинама благословеном територију, а Булић је био све до недавна тотово- једини радник, то он ипак може с поносом гледати на своје готово четрдесеттодишње дјеловање у Сплиту и Солину, а и по свој околици. Његови су успјеси нарочито вначајни, кад се узме у обвир да ву везани за рад искључиво једне личности. Акрибија, проницљивост, вјештина и окретност:у истраживању, комбиновању и закључивању· омогућиле суму и без ·великих и опсежних претходних археолошких студија, да је као на-

178