Nova Evropa

власт, оно у најбољу руку исти онакав какви су они који 03, сад тамо, — или је то већ и био. Доста, је уочити главног коловођу ове игре, па да се овако схватање без напора прими као оправдано.

__ Један посматрач прича како је гледао, у Рогашкој Слатини, тде Г. От. Радић приступа Г. От. Протићу, па му прави комплименте како он (Протић) није као друти Орбијанци, неискрен, и не„углађен, или томе слично. Тај зна Отојана Протића и Србијанце управо онолико колико њега, (Радића), и његове загорске сељаке, они србијански политичари, и новинари, који у њима гледају страшне бунтовнике и загрижене републиканце. На таквом лабавом међусобном познавању почива будућа заједничка акција, и на основу оваког схватања Стојана Протића и његове политике хрВатски парламентарци данас »сецују« — ако је дозвољено упо"требити слику са трка — сав свој опозицијони капитал на једног коња, држећи својствима доброг тркача његово пропињање и џипање у страну. А сутра, кад их Г. Протић поведе — ако их поведе (т. ј. ако стари Џашић, напокон, ипак потпуно изнемогтне и уступи водство своје странке другом њену предестинираном вођи) =, врледаће се шта, их је снашло, јер ће се наћи у истом оном друш"тву у којем су неки од њих били већ с њиме (под повољнијим уветима), очи у очи с оним истим српским сепаратистама који су им природни антиподи. И разочарање биће велико. Јер Г. Протић, који можда и није »очита супротност свакој слободоумној идеји« — што он, у једном свом интервју-у, пребацује данашњем министру унутрашњих дела »као познатом аутократи« —, он. је сасвим поуздано, свесно или несвесно, очита супротност свакој -слободоумној кретњи или акцији. Нема. закона који он не би пронашао и формулисао да угуши свачију слободу, и, по нашем уверењу — које је плод дугог посматрања и искуства многих, и које не узимамо олако — нема погодније личности од Г. Протића, за шефа полиције при аутократској управи земљом. Код толиких који "то внају, особито у Србији, очевидно су данашњи хрватски опо-зипијоналци могли уштедети себи ово искуство. Али, како се неMaGKH Kajke, »Wem nicht zu raten ist, ist nicht zu helfen,« IH стога, нека "се испуни судбина. Ми ћемо међутим, додуше с тугом у срцу што "се на тај начин траћи драгоцено време и одгађа консолидисање "земље, али без одвише гласног кукања и вике против оног што се на тој страни не да отклонити, бележити поједине фазе или мене „развоја и стварања »оповицијоног блока«, док у исто време нашу тлавну пажњу концетришемо на утврђивање контура оне дубље 'оповиције која се таложи на дну народне душе, — на испитивање разлога невадовољству маса, и начина да се они уклоне природним и рацијоналним путем бев одвише тешких потреса, и пролома.

1. M. ;