Nova Evropa

За, време владавине бога оца новца и мајке божије банке, није Тихомир Остојић могао да смрћу својом учини сензацију, да, изазове дрхтање и трепет. Једва се гдекоја мала мршава вест усудила "помолити лица кроз наше новине, чак и кров оне на којима. је сарађивао и које је задужио. Нема, оних огромних, белих и прних скупоцених стилизованих оквирова. са црним крстом, да данима заузимају целе- листове и стране наших дневника. Нека! Бољега доказа, данас да се ради о тешком губитку човека духа и душе и не требамо. Нека. му је слава међу нама! |

JI. Поповић.

Tomislav Krizman i družina.

Na početku ovoga џека, Кад je misao jugoslovenskog jedinstva došla do lepo i snažnog izraza u izložbama jugoslovenskih umetnika, koji se behu — tada po prvi put u svojoj mladoj istoriji — udružili i organizovali, istakla se iznenadno, kao ustuk općem udruženju »Lade«, pod vodstvom vajara Ivana Meštrovića, jedna grupa mladih umetnika, vrlo mladih i vrlo naprednih, koji su nabrzo osnovali i svoje umetničko udrtiženje, »Medulić«, i istupili nezavisno, izazivajući veliku pozornost cele naše javnosti, i unoseći potpunu zabunu i pometnju u našu ionako slabo orijentiranu umetničku i književnu kritiku, U toj grupi, koja je i u nacijonalnom pogledu bila veoma radikalna, tojest potpuno jugoslovenska, isticali su se više manje svi članovi nekim posebnim sposobnostima i umetničkim talentom i temperamentom. Najstariji, iako još uvek vrlo mladi, bili su — uz Meštrovića — vajar Tomo Rosandić, i slikari Vidović, Vučetić, Rački, Becić, pok, Nadežda Petrović, i Krizman, pa mladji i sasvim mladi: Ljubo Babić, Kokotović, Kljaković, i Još poneki,

Ako je generacijama umetnika iz »Lade« uspelo da pokažu, da i mi imamo umetnik4, i da je i kod nas prošlo doba »moler4« i dilefanat4, i ako su ti naši stariji umetnici uspeli da svoje težnje i rezultate iznesu pred celu našu javnost, pred celu tada još samo at duhu ujedinjenu Jugoslaviju, njihovi mladji drugovi, Medulićevci, clišli su dalie: oni su manilestovali umetničke sposobnosti naše rase i vam Jugoslavije, pred celim civilizovanim svetom, Njihovo odeljenje na Rimskoj Izložbi (1911), u paviljonu Srbije, — posle takoreći feneralne probe, nočetkom iste godine, kod kuće, u Zagrebu, sa izložbom Meštrović-Rački-Krizman, — bila je doista jedna ptvoklasna manifestacija koliko nacijonalna toliko umetnička, ; imamo svedočanstva najpozvanijih predstavnika današnje umetnosti i umetničke kritike u svetu, koja kažu da se ova izložba Jugoslovena u Rimu zarezala duboko u sećahje posetilaca i poznavalaca evropske umetnosti. Samo je tako i razumljivo, da su Meštrovića! i njegove drufove, kad ih je Svetski Rat oterao u izgnanstvo, dočekali na Zapadu, osobito u Londonu, najsrdačnijom dobrodošlicom, nesamo kao velike umetnike već i kao proroke i preteče jugoslovenskog oslo-

261

| || } | | | ||