Nova Evropa

"да треба настојати свом силом бва та разбацана, уда. удружити; за Орбина или Хрвата он је значио да, треба надијоналну индивидуалност ослободити иснод туђега јарма и онда, удружити тај један народ; -Нијемцу или Талијану, он је био опомена, да. треба сав народ ујединити да живи у једној држави. Ријечју, баш као што се у »РПесјатаноп дез дтоза« устало било на обрану индивидуалних човјечјих права, тако се је сада тежило за еманципацијом народа, који је свијестан своје народности.

У развитку нацијоналне идеје запажамо разне стадије. Дуго се је она налазила у ембријоналном стадију, прије него што ће се прилично јасно формирати у теоретика Француске Револуције. У то прво вријеме своје егзистенције, она је пуна идеализма. и хуманитета, она не дозвољава, да се под њеним окриљем врше било каква освајања или насиља над другим народима; она једино налазе да не треба трпјети гажење властитог народа по другом, али иначе тражи да се помогне сваком народу који хоће да своју егзистенцију међу другима афирмира. Своје прве тријумфе славила је нацијо-

нална идеја, кад су младу Француску Републику напале туђе вој-_

„ске ради успоставе пређашњег стања. И иначе, надијонална идеја У тој својој првој, идеалистичкој, перијоди проводи ослобођење подјармљених народа револуцијонарним путем. У то доба, она још није призната у службеној европској политици, у којој превлађују "други политички принципи, по којима је ваљало подијелити владање у Европи. Водећа, политичка лица ивнијела су на Бечком Контресу принцић легитимитета (ТаПеугапа), па онда принцит политичке равнотеже међу европским државама (МеНелшећ), Уз ове принципе, наравно, није било мјеста нацијоналном принципу, који је могао да дјелује једино на периферијама европског политичког живота револуцијонарним путем. (Њему се има захвалити ослобођење Србије, Грчке, Белгије.) Народност је постала. принципом официјалне политике тек кад је, средином стољећа, Метернихова политика доживила слом; а први га је почео јавно заступати Наполеон Ш, који је отворено иступио против принципа легитимистичког. На основи њега извршена су онда током година велика, и судбоносна политичка дјела, која су лице и размјер сила Европе из те'меља, промијенула. Шездесетих година прошлог вијека, ујединила. се Италија, а отприлике десет година, касније створена је и јединствена Њемачка, на основи принципа нацијоналног. Док је дакле испрва принцип надијонални имао карактер револуцијонарни, до-бија. он сада посвету нечег легитимног, те га заступа сада п официјална политика прихвативши доктрину о урођеним правима на"рода. Свјетски Рат био је такође великим тријумфом нацијонатне идеје: њоме су се прикривали прави ратни диљеви ратујуђих странака, и на њеној су се основици имали свршити мировни преговори; у сваком случају, она је у тој фази донијела уједињење Јужних "Словена, и ускрснуће државе Пољске.

Али није овај принцип дјеловао одлучно само на политичком лољу. Он је повољно утицао и на економском подручју. Њемачког

309 )