Nova Evropa

Pet futurističkih slikara izlazi na scenu i svaki drži po jednu svoju sliku, i prkosno je pokazuje publici koja ih zasipa svim i SVačim, toliko da se zaklanjaju slikama kao štitovima. ___

Svaka pauza vri od diskusija, Ukrštavaju se deste i reči, Poneki stigne da održi govor, Upornost vizantijskih verskih dispula. ı prostačka potreba za smehom i šegačenjem, Ruka je nemoćna, ii uvo ne može da pohvata sve Što se viče i GOVOTI, i

— Ovo je više nego skandal, — govori jedan sed i prgav gospodin,

_— Politički zborovi i parlamenat su još burniji i skandaloznijii

— Jest, ali ovo je beskoristan švind}] i humbug.,

_— Ja mislim da je veći švindi kad neko naslika rumen zalazak sunca onako kako ga od pamtiveka slikaju, pa to zove umetnost; ovi slikaju novo, i pod cenu da se nikom ne svide,

— Idite molim Vas, to novo je neiskreno, smešno, lažno.

— Lažni su vaši zubi, Gospodine, viče jedan futurista, Nastaje vašar i smesa dlasova,

— Marineti je sam udesio da se pred pozorištem prodaje povrće za bacanje! 1 te pozere vi branite !

_— «To ne mari mišta, Ovo je buna, a dok ima na svetu buna ja sam bez brige za čovečanstvo !

— Ha, ha, ha! Magare kršteno !

— Svet je pun oblika koje vi ne vidite i koje mi treba da vam otkrijemo,

— Vi? Ko ste vi? Vi kompromitujete Italiju !

Moj sused mi govori gotovo u uvo: »Mozak ovoga naroda su uspavali stihovi i melodije, Naš se bogat i lep jezik pretvara u taku jednoličnu deklamaciju, da se bojim ozbiljno da nam se i na sudnje danu ne budu smejali. Mi se gušimo, gospodine, u mermerima 1 platnima«,

Ali najednom se sva pažnja svraća na pozornicu, бде зе 12medju spuštenih zavesa pomalja kao direk ogromna pesnica od drveta koja pokazuje ligu publici, Neopisiv urlik, ogorčenje i smeh. A pesnica prošeta nekoliko puta mirno u polukrugu i onda iščezne.

Jedan mladić iz publike se penje preko prazna orkestra na rampu da pokupi krumpire i patlidžane, te da njima ponovno gadja. ali ga spazi jedan mlad futurista koji je virio iza zavjese, Mladić podje da bježi, ali ga futurista stigne i dade mu taku nofu u ledja, da je, proletivši orkestar, pao u jednu fotelju, Pozorište plješće i guši

se od smeha, Futurizam je na vrhuncu,

Na koncu, — već je prošla ponoć, — izlazi na binu cela grupa, sa Marinetijem u sredini, i ljubazno se klanja, najučtivije zahvaljuje, i baca poljupce publici, ali se zavese brzo sklapaju, jer i publika

baca poslednje patlidžane, jaja, kutije od bonbona, sitan novac, i t, d,

Dok je masa razularena i razdražena sveta stajala pred pozorištem u smehu, graji, i diskusijama, iz kapije se pojavio Marineti sa drugovima, Svetina poče da ih zadirkuje, Ne obzirajući se odmi. su brzo, Ali se masa naturi za njima, Hor od 200—300 mladića urlao je,

319