Nova Evropa

proturi jedan ustav koji garantuje centralističko uredjenje države, i koji se neće moći da sruši s isto onoliko glasova s koliko je i stvoren, Posle toga, trebalo je osigurati apsolutnu većinu buržoaskim strankama kod stvaranja zakona, poništavanjem izvesnog broja opozicijonih mandata, Dilema je nastala, — Radić ili komunisti, Doduše, to se protivilo ustavu, koji veli da svaki poslanik zastupa ceo narod a ne svoju partiju, i celu zemlju a ne samo svoj kraj; da odgovara samo za svoja dela, i da u slučaju poništenja kojeg mandata na njegovo mesto dolazi njegov naslednik na biračkoj listini ; ali ih to nije ništa bunilo, — cilj je lebdeo pred očima, Poništenje Radićevih mandata teže bi išlo, jer je on, hoćeš-nećeš, zastupao celu jednu pokrajinu ; stoga je kocka pala na komuniste, Tražio se još samo povod, Vlada je počela raspuštanjem radničkih organizacija, zatvaranjem гадтејић domova, i obustavljanjem radničke štampe, Radnička klasa držala se je mirno, disciplinovani pokret nije pravio ispada, i čekao je ponovno otvorenje svojih domova i organizacija koje je, po obećanju vladinu, imalo da usledi posle izglasanja ustava, Do toga medjutim nije došlo ; nastavljeni su progoni, našto je nastupila reakcija manje disciplinovanih članova, ljudi koji nisu posedovali strpljivosti svoje klase, Atentati, istrage, presude i L d, Umnoženi su redovi nezadovoljnika, napunio se vazduh elektricitetom, Zemlja očekiva mesiju... Mesto njega, G. Protić naveštava svoj vaskrs iz mrtvih, Opozicija buržoaska ipak ga dočekuje kao mesiju, Radničke klase, iz prikrajka gledaju, kako će se svršiti obračun jugoslovenske buržoazije.

III

Iznimni zakoni protiv radničke klase misu jugoslovenskog porekla, niti su naš specijalitet ; njima se služe i buržoazije drugih zemalja, u sličnom položaju u kakvom su se nalazile naše vlade, za objavljivanja »obznane« i »zakona o redu i radu«, Kod toga pada u oči paradoksalna ali karakteristična činjenica, — da se ovaki zakoni izdaju više usled slabosti i podvojenosti samih kapitalističkih grupa, nego li iz straha pred revolucijonarnom snagom radničke klase, ili onog njezina dela protiv koga su oni upereni, Bizmarkov »Sozialistendesetz«, naprimer, izdan je za vreme političke anarhije u pruskom parlamentu, u momentu hrvanja feudalizma i mlade buržoazije, i borbe dvora sa demokratijom, Nemački radnički pokret bio je, onda, i suviše mlad i neiskusan a da bi i pomišljao na direktnu akciju za osvajanje političke vlasti; on je tada samo pomagao naprednijim idejama do pobede, i time je, i samo time, škodio reakciji. Posle nekoliko decenija, kad je elita radničkoš pokreta započela i direktnu akciju, i zavitlala borbu u gradjanskom ratu, nemačka vlada nije se usudila ni da pomisli na izdavanje sličnog zakona, pa čak ni da konfiskuje komunističke novine u Berlinu, koje su pozivale radnike >neka pljuju na zakone, i nadju, gdegod bilo, oružje za borbu«, a u svet bacile devizu : »Dšžumig auf das Auge, und Knie aut die Brust !« Ni poništenju radničkih mandata, i progonima radničke klase kod nas,

341