Nova Evropa

· Politički pregled. | Spoljna politika, И Лига Народа оптужује P. Пашића.

Велика брука што смо је доживели с албанским питањем, "пред судом Лиге Народа, даје се објаснити, донекле, и погрешним појмом о важности и задатку овог међународног форума, који се створио и одомаћио међу нашим политичарима и у нашој јавности још одмах после рата, чим је Лита, настала. Као мали народ и нова. држава, ми смо имали све разлоге да на ту страну обратимо највећу пажњу, и да употребимо тако добру згоду да дођемо у додир и у ближе односе са целим светом (попут Чеха); но ми смо држали, да је шрече звецкати код куће оружјем, и страшити суседе post гезешт, а »платонску« Лигу Народа. оставили смо искусноме селоме државнику, — и његовој опробаној дипломатској умешвкости, — Г. Пашићу, који је од своје стране опет сматрао положај главног делегата и заступника земље при Лиги једним упражњеним местом наше спољне службе, и то једним од мање важности, којим треба. ухљебити једнога од својих кандидата који се случајно деси без посла. Тако је доспео у Женеву Г. Мирослав Спалајковић, и гори слуга. лошег господара — починио је чуда, о којима је на. овоме месту већ било говора. — Нама се не може приговорити, да нисмо бар покушали да, скренемо пажњу нашој јавности на значај Друштва Парода, и да нисмо врло отворено и гласно тражили да се пошљу у „Кеневу делегати који ће достојније заступати ову земљу у скупштини народа. У потврду свега, доносимо сада мишљење једног нашег страног пријатеља, који је иначе угледан публициста. и политички уредник једног од највећих и најмеродавнијих париских листова, из писма које нам је писао после већања друге Скупштине „Лите Народа.

»Дошао сам у Женеву, да видим како функцијонише Друштво Народа, у часу када је Савет имао да расправи питање Горње Шлеске. Ово ми је изгледало веома важан моменат у историји преокрета интернацијоналних односа. И одиста, Скупштина Друштва, Народа била је необично занимљива. — Упада се често, што се тиче Друштва Народа, у једну грешку, коју бих хтео да и пред Вас изнесем. Констатујући да се Друштво Народа све више удаљује од задалка који су му поставили његови оснивачи (овогодишња, Окупштина, например, изгласала је револуције и допуне које обарају члан 16. Версаљског Уговора, тојест обавезу да се држава која би напала, оружаном силом другу државу има сместа блокирати), многи закључују да Друштво Народа губи сваку ефикасност, и да се налази на путу да постане једна академска установа. У томе лежи погрешно мишљење. — Истина је, да Друштво Народа све мање личи на неку војну лигу, на обранбену алијанцију држава које хоће поштопото да одрже своју независност. Зоне трајнога мира у свету неће се уопће, држим, створити под формом једне опће кон-

365