Nova Evropa

представљати. Макаки да. смо, ипак нисмо тако лоши каки, по њему, изрледамо, и за какве нас данас свет сматра. Последњи је час, да то увиди и он сам, или да му се то каже тако јасно и одрешито, да ипак осети и да не остане ни тренутка дуже у двоумици. Он је човек стар, и не може се заваравати будућношћу, која би му до пустила да поправи што је досад покварио, и да да накнаде земљи за, поразе у које је води, један за другим. Да, може, стари господин, једанпут само, да не буде он, па да. се, прерушен у неког другога, састане и разговори с неким нашим пријатељем на страни о нашој спољној политици, те да види како она. изгледа посматрана из неутралне даљине, из тичје перспективе западног Европљанина; не сумњамо ни за часак, да би га напустила његова старачка амбиција, те да се не би вратио више у Ристићеву кућу, иза Цветкога, Трга. Није сигурно ни он тако неприступачан бољим утисцима, као што изгледа, па би га спопало тако осећање срамоте и поникења, за земљу које га не би више остављало. Али ко би дочекао да сам Г. Пашић увиди, да није ни Балфур ни Бенешг Дан за даном пролази, а свака. се омашка, одмах опази и запамти, и свака. погрешка, освети; крупни се догађаји одигравају великом брзином. а. стара памет и изнурена, снага не могу да их хитро прате у корак. камо ли да се уплету у психолошки час, и да им утичу на правац у корист нашу. Од сваког спољнег питања, постаје по једна наша катастрофа: Корушка, па Барања, па Ријека, и сад Окадар о Албанијом, — да споменемо само највеће и последње. Онда још питамо, зашто пада динар на пциришкој берзи!....

Догод се Г. Пашићу не докаже, да он треба, да се преруши у неког другог и састане с оним странцем који ће му рећи истину; и догод Г. Опалајковић не осети — или док се не удари по бедрима да, осети —, да он не треба, да, иде у Женеву и да соли памет Лорду Роберту Сесилу и Дру. Нанзену својим морским теоријама о антибољшевизму, динар ће стојати ниско, и његов курс биће барометар који ће показивати како рђав ветар дува за нас у свету и како лоше квотира, наша репутација на интернацијоналној берзи. А ми ћемо, све дотле, узалуд имати да пишемо јеремијаде место праве политичке прегледе о спољној ситуацији наше земље.

„Političko umorstvo“".

(Drugo mišljenje.)

Jedan od najboljih naših pravnika, G; Dr. Hugo Verk, osvrnuo se (u prošlome broju »Nove Evrope«) na moja dva članka, što su izašla u zagrebačkoj »Slobodnoj Tribuni« a raspravljaju o političkome deliktu. {Velim moja članka, jer kad se gospodin Verk punim imenom potpisao, držim da treba i ja sad da otkrijem i predstavim svog »Justusa«, ne »Verusa«.) : j

Prije svefa, imao bih ispraviti G, Verka u njegovoj tvrdnji, da je Alijagić osudjen zbog izdajnoš i »naručeno ge umorstva, On

367