Nova Evropa

Ekonomski pregled. Актуелна привредна питања. а) Царински »а5бто«.

У 5. броју Ш књиге »Нове Европе«, говорећи о реформи наше увовне царине, осврнули смо се укратко и на царински »абво«. Наша, царина одмерава се у златним динарима, плативо и у папирним динарима, односно у крунама, према курсу (»аббо«) који перијодично одређује Министарство Финансија. Како се је за последњих месеца наша ситуација у економском-финансијалном потледу из темеља изменила, чини нам се да том важном питању треба да посветимо мало већу пажњу.

Скоро све државе имају царину одмерену у злату, нако ниједна. држава не тражи да се уплата царине врши одиста само у ефективном злату. Тражити ефективну уплату у злату, значило би скоро исто што и завести потпуну забрану увоза, јер је данас злата тако мало у промету да се дуље времена не би никако могла плаћати царина на читав увоз. Услед тога, све се државе задовољавају тиме да се царина. плаћа и у папиру, наравно уз становиту релацију према злату. По нашој новој уредби, препуштено је Министру Финансија да он одређује ту релацију, те тиме и фактичну висину саме царине. Тако Министарство Финансија преузимље на себе посао који иначе спада у ресор Министарства Трговине и Индустрије; јер заштита домаће привреде јаком царином од иновемне конкуренције, и регулација импорта са стране, свакако је првенствено ствар к о цијЕ Министарства. Трговине. Али, пођимо даље. _

Наш је царински »аб ћо« дуго износио самих 100 њ тојест за један динар царине у злату плаћала су се два у палиру. Кад је покојни министар финансија, Коста Стојановић, попустио насртању егоистичких интереса привредних кругова, па повукао и наменио основу пореза. за пословни обрт, подигао је и ову ажију на 300%, тојест толико да један динар у злату одговара четир динара у папиру. И тако је остало до данас, премда је наша валута да. то време и даље једнако падала. Тек ових задњих дана повишена је алија за даљних 1009 (тако да. се сада, плаћа за 1 динар у злату 5 динара у сребру). Док код нас ажија на злато износи само 400% , друге државе држале су се више стварне ситуације па су напоредо са падањем валуте повисивале и ажију, тако да данас код неких држава она износи и неколико 1000% (већ према, ситуадији дотичне валуте). Узмемо ли данашњи курс динара, то би »абћо« морао износити око 1500—92000% , док он у нас после задње повишице, не износи више од и онога што би фактично морао износити.

Фактичноме би стању према тому боље одговарало, да. одређивање ажије на, злато није остављено Министарству Финансија, јер оно са својим наредбама долави стално с извесним закашњењем.

371