Nova Evropa

немачком прорачуну за“ 1922- та ставка предвиђена са 21 милијардом марака. | ; | а :=- Наравно-је, да што је већи порез тим је и већа вероватност да. се: неће тачно приказати промет, и тиме ће се држава знатно прикратити- на том порезу. Али нема тога пореза који свако онако плаћа како: би га. према, закону морао плаћати. Чим ближе Истоку, тим ово више важи. да саму Немачку, са свим њеним изврсним чиновничким апаратом, и са савесношћу њених норезника. и самог грађанства, рачуна се да се уплати само 55 до 604 од онога што би се фактично имало: платити. По' нашем суду, ако контрола око тог пореза; (особито у прво време) буде тако функцијонирала да обухвати "све оне који под тај порез потпадају, приход ће, уза све неизбежно затајивање и криве податке, одбацити далеко више од предвиђених 400: милијуна, динара.

Међу мане овога пореза спада и то, да се наплаћује свака три месеца. Ми мислимо, да би се плаћање имало проводити свакога, месеца; прво, што би онда контрола била, лакша, — затим што би манипулација била једноставнија, а особито што би држава добијала редовите месечне приходе. Државни су расходи свакога месеца скоро исти, па према томе треба да може рачунати и на редовне месечне приходе. У прво доба, док се наш пословни свет не приучи овоме новом нореву, морала. би се управо тражити месечна, уплата, да. би се лакше и одмах констатовало ко све удовољава прописима овога 3акона. | dd. 5 |

У погледу начина утеривања овог пореза, има наравно разних мишљења. Предлатало се, особито у. Загребу, да се узму за подлогу код трговаца уобичајени блокови. Али тај је предлог изведив само у већим градовима, и само код оних привредника који воде такове блокове. По другој једној варијацији, купцима би се посебно имао варачунавати тај порез (попут пореза на раскош по загребачким "локалима), но то би наравно неугодно деловало на публику. А свака држава: мора ићи затим да публика, и плаћајући порез, што мање осећа тај порез; ако би публика, код сваке и најмање купње, морала посебно плаћати и порез, наравно да би то лоше утицало на њу и повећало нерасположење према држави. Према тому, треба, забацити и плаћање овог пореза у виду таксених марака онако како та "је увбла Италија, јер је контрола, скупа (будући да постоји тенденца, да продавац редовно неће лепити марке, а купац неће то ни тражити), а друго што је такав порез сам но себи прескуп, помислимо ли да уг порев од један посто треба на купљену робу за 100 К платити 1 К пореза, док само штампање и распачавање таксепе марке од једне круне вапада скоро више. Мора се, дакле, тражити други начин. Џе: нашем закону, сви привредници морају да воде дневни исказ читавог свог промета, јер то служи за баву опорезивања. Према тому, наше финансијалне власти могу имати, при одмеравању других пореза, једну сигурну базу за прорачунавање. Те се контроле, додуше, боје: наши привредници као живе ватре, и устају свим силама против вођења исказа о промету робе. А ипак је то најбољи и најсигурнији начин .за прорачунавање свих пореза, а особито личне доходарине,

376