Nova Evropa

Carigrad, Petrograd, Pariz, Rim, — ostao je još London, i Beč i BerНа, Sa putovanjem u Beč nije nikako išlo : kralj je uporno odbijao da ide u posetu austrijskom caru ; a austrijski dvor, opet, pravio je pitanje od toga, da poseta kraljeva Franji Josifu bude u Pešti, a ne u Beču, Kralj je jedva dočekao ovo insistiranje bečke vlade sa Peštom, da odbije posetu uopšte, na koju se nikako nije mogao u mislima navići, Kad sam ja polazio u Beč za poslanika, 1912, kralj mi je Bovorio: »Vama je možda vlada naredila da radite na tome da ja posetim bečki dvor, A ja vam kažem, da moja noga neće nikada onamo kročiti, utavile, nikada, Ja sam već pokvario posetu koju je Milovan spremao za Budimpeštu .., Kada je moja mati umirala, ona mi je ostavila i ovo u amanet: Zapamti sine, rekla mi je, da je naš najveći neprijatelj Austrija! Pre ću se odreći prestola nego što ću tamo otići,« 1 umro je, a nije otišao onamo. — Za vreme moga poslanikovanja u Beču, video sam cara PFranju Josila svega triputa, i samo jednom, u tri reči, pitao me je za kralja Petra,

Iz društva vladara njegovih savremenika, bio je kralj Petar prisno vezan sa svojim pašancem, kraljem Viktorom Emanujilom ; to su bile veze prijateljstva zasnovane na Cetinju, i one nisu nikad ničim pomućene, Naprotiv, sa svojim tastom, kraljem Nikolom, bio je stalno u zategnulim odnosima, Kako je do toga došlo, nije lako reći; biće, po svoj prilici, da početak treba tražiti u onoj zloj navici Ктајја-реsnika, da se svemu što je šumadijsko podsmehne, Prvu, i najveću, uvredu naneo je kralju Petru svakako u onoj priči Sima Matavulja, koja je ugledala sveta na dan dolaska verenika Petra Karadjordjevića i njegova brata Gjordja na Cetinje, a za koju je predmet dao sam krali Nikola, (»Uoči Svetog Nikole; na Obodu, na dvoru Crnojevića dolaze zvanice, Pored zvanica dolaze i slepci i kljasti ; medju slepcima se javljaju dva mladića, koji nisu izgledali obični slepci, Sluge ih izvode pred Ivana Crnojevića, koji ih prima najpre u četiri oka, a posle ih posadi za svoju irpezu sebi uz koljeno, i pored vlastele i gospode, Kad dodje vreme zdravici, onda ustaje Ivan Crnojević i napija dvojici slepaca, sinovima Gjordja Smederevca, koje je Turčin prognao iz zemlje, Sutradan, na patarice Sv, Nikole, Crnojević objavljuje velmožama da hoće da ozeti starijega slepca, sina despotova, svojom kćeri, e da bi se očuvao plemeniti soj despotovića...«)} Aluzije su bile toliko jasne, u toj političkoj prozi, da su ih mnoge поvine srpsko-hrvaiske, pa i strane, preštampavale i komentarisale, U nekoliko mahova, posle, i on i njegov brat Gjordje, dokle god su bili na Cetinju, imali su sukoba sa knezom Nikolom zbog njegovih zajedanja i peckanja, i zboš porodičnih pitanja, Jednom prilikom zbog Slivnice, i onda zbog Topolice kod Bara, umalo te knjaz Nikola nije dobio i batina, (Kad su Srbi izgubili bitku na Slivnici, on je davao gozbu na Cetinju ; a dvor Topolicu, kod Bara, prisvojio je od Petrova brata, kneževića Gjordja Karadjordjevića,) Kad je umrla knjeginja Zorka, prekinuli su odnose, i sve do smrti se oba kralja nisu izmirili. Kralj Petar bi, ponekad, rekao ponešto protiv svoga tasta ; ali nikad nije radio ništa protivu njega, iz poštovanja prema uspomeni svoje žene, i prema svojoj tašti kraljici Mileni, Sećam se, da je kralj pričao

399