Nova Evropa

durajući je u zlokobni naručaj Austrije, dovodila da je до осајапја. Jedna je samo misao mučila i zaokupljala sav duh njegov: da opet vidi i spase Srbiju koja je u opasnosti, Jedne jesenje večeri, pratio sam kralja, Prošavši pokraj ruske crkve, nedaleko od njegova stana, prekrsti se on i reče: »Bože Štliti moju siromašnu i lepi otadžbinu!,,,« On je svoju domovinu mnogo ljubio, i nikad nije gubio nade da će jednom stupiti na očinski presto,

San se njefđov ispunio, Posle krvave noći u kojoj pogiboše Aleksandar i Drača, narod se srpski smesta obratio potomku Karadjordjevu., Dok se je odigravala tragedija u kobnom beogradskom Konaku, knez je Petar mirno spavao u Ženevi, Njegovu kraljevsku krunu nije krv uprljala, Srpski je narod поуоба vladaoca primio s oduševljenom radošću, Na polasku, kazao je prijateljima Švajcarcima koji dodjoše na stanicu da ga isprate: »Idem da poučim Srbe, da. upravljaju državom, i da budu slobodni i srećni kao što ste vi«,

Za vreme svoje vladavine poznao je kralj mnoge nove brige, i naučio je da kraljevsko zanimanje nije baš najzahvalniji posao; pitanje o ubojicama kralja i kraljice, što da je krenula Engleska, aneksija Bosne i Hercegovine, odricanje starijeć mu sina od nasledstva na presto, prerana smrt čuvenog državnika Milovanovića ,,, sve je to duboko pogadjalo starog vladara,

Ali kralj Petar nije spadao medju one koji lako gube hrabrost, Uprkos svim neprilikama i žalostima koje su ga snalazile, on je stalno dalje mislio o sreći zemlje, To je bila i lozinka koju je prihvatio stupajući na presto, a kojoj je kao kralj uvek ostao veran, On je obnovio vojsku koje junaštvo postade legendarnim; zaveo je stalnu parlamentarnu vladavinu i bio je i sam uzorom ustavnog vladaoca; uredio je državne finansije, oslobodio je Srbiju bečkog tutorstva, i podigao joj ugled u inostranstvu,

Kralju Petru pripada još Jedna zasluga, Otvorene ı čestite prirode, on je s dvora uklonio spletkaše, Jednog dana, nakon posvećenja crkve u Topoli, koja je njegovo delo, pozvao je kralj pokojnog Skerlića na ručak, Ušavši u blagšovaonicu, oslovio ga je kralj pred svima drugima ovim rečima: »Već me davno živo zanimaju Vaši Književni radovi i Vaša politička delatnost; ja Vam se divim, i shvaćam Vas utoliko bolje što smo obojica iz Šumadije, Ali pre nego što sa Vama podelim hleb i sol, treba da Vam se ispovedim: nijedno ime kraj ove trpeze nije bilo toliko kaljano koliko Vaše; ali Vam nije trebalo moje odbrane, — Vaš talenat je sam dostajao da smrvi sve te zavidnike i kukavce,«

Radi njegovih zasluga, narod je duboko zahvalan svome starom kralju, i ima u njega nepokolebljivo poverenje, Kad je on video gde stari kralj silazi u rov i uzimlje učešća i sam u velikim pobedama na Ceru i Torlaku, podvostručilo se njegovo divljenje, i kralj je Petar postao narodnim junakom. Stavljaju ga uz bok Marku Kraljeviću i Milošu Obiliću, junacima iz narodne pesme, što ih narodni pevači slave uz gusle, -

403