Nova Evropa

лимнијем додиру са оним што: је есенцијалније н примнтивније у =животу.. И модерна књижевност, вао.и модерна филозофија (бергсонијанизам), употребљује исту. креативну- методу, интуицију. Ствара се једна нова свест, »сопзсјепсе Тупаџе«. — »То је све уже и уже спајање са живом природом, егоалтадија не више само имаги'нитивна и извештачена, аналитичка, већ спуштена у дубину, и синтетична, повратак“ ,непосредно датим наше свести и налет најживотнијег Ја, једна врста надахњујућег пантеизма, где је сваки предмет пре отпеван но описан, интимније н истинитије узајамно продирање мисли и осећаја, идеје манифестоване сликама лирским, сензибилизованим, и од срца —«, као што каже, мало даље, де Визан у свом већ наведеном делу. 5

_ Дерен (Апдте Пета), један од оснивача кубизма, изнео је, да је циљ нове уметности не реалност визије, већ реалност концепције. Нова уметност жели да овлада универзалном динамиком, и да се сва унесе у њу. Појављује се снажна воља за. компромисом са реалним животом. И као непосредан узрок тог новог свеопштег осећања јединства, јесте онај француски патшсте. » Модерни песник еме да буде срећан н да то каже. Још једна друга страна „модерног · јесте осећање јединства. Џпатзте, како то зову у Фрацуској. Савазнање, да је сав свет узајамно спојен, да је сваки његов део зависан од сваког другог. Да месар, пекар, и свећар, врше важне функције, од којих он, песник, једино што врши једну другу; и да је љубав једва што више потребна да се свет окреће но маса других малих подстицаја што долазе од заната, и науке, и уметности, заједнички.« (Ату Соме : »51х Егепесћ Роетв«.)

Модерни песник није више усамљен као што је то био његов друг из недавне прошлости, Он жели да живи у својој најнепосреднијој околини, да је унесе у себе и да себе преда. њој. Не тражи се више непрекидно своје Ебо, и побеђује колективистички дух: Али ипак зато индивидуаливам није потпуно занемарен; HW песник "воли да нам на један дискретан начин укаже на то вољно ни спокојно предавање простом, наишвном, и здравом животу. Несниково Ја више није онако егонстично, ексклузивно као пре, но само свесни делић опште целине. Нови је укус, да не треба тежити изнад (општег нивоа, да постоји извесна; социјална гравитација, н да прави теније мора да осећа једно самопоуздање које ће му од његова та„лента створити извор спонтаних задовољстава, у једној новој, неусиљеној, хуманијој егаистенцији, уместо да му од живота ствара собу за мучење. ;

Често се нова лирика назива демократском. На ту помисао наводи сам избор. предмета, лакоћа и »народност« · HOBODP стила и изражаја, тежња да се у сву простоту свакодневног живота и свакодневних људи унесе један нов тон, створи једно суптилно поетско расположење. Али овај пут треба одмах имати на уму, да тај нови тон модерне поевије нема никаквих социјалних тежњи у беби, ничег реформаторског, да то није “оно руско »силажење у Народ«, да овај пут песник стварно не осећа ни симпатију ни антипатију према масама. Он просто усваја сазнање, да је и он један

408