Nova Evropa

Али нх налазимо тамо у пролеће кад дође доба поправци. „Ја јавним свом суседу с оне стране брда, ИМ једнога се дана сретнемо како бисмо пошли дуж линије Те поново успоставили знд међу нама. Док тако ндемо, нзмеђу нас стоји ограда. Свакоме оно облуће што је на његову страну пало; И неко је као погаче неко скоро као лопте, - 7 Да морамо скоро да врачамо док га не поставимо усправно: »Останнте где сте бар док вам не окренемо леђа! « Џрсти нам огрубљују то радећи. Ох, тек једна друга врста пољског посла, Свако радн са по једне стране. Долазнмо полако и до краја. Ту где је, вид нам баш није потребан: На његовој су страни све борови, а на мојој јабуков сад. >Моје јабуке неће прећн никад на другу страну Н јести шишарке под Вашим боровима«, — ја му кажем. Он само одвратн: »Добре ограде праве добре суседе«. Пролеће ми не да мира, н ја гледам Како бих могао да га опаметим: — Зашто оне праве добре суседег То је можда Тамо где има крава: Алн овде нема никаквих крава. _ Пре но што саграднм ограду, ја бнх тражно да знам Шта уграђујем нли награђујем, __Н кога бих могао ја да увреднм. _ Има нешто што је против ограде, · Што би хтело да је сруши. Ја бих могао да му кажем: " »Рричарије«, Алн то нису баш тричарнје; н ја бих рађа Да он то сам каже. Видим га тамо Где доноси једну стену, обухвативши је чврсто Обема рукама, као какав наоружанн дивљак каменога доба. Како мени изгледа, н он се креће у тминн, Несамо шуме н сенке од дрвета. Он неће да оде даље од онога што је његов отац рекао, Он воли што је о томе тако темељно размнслио, И он опет каже: »Добре ограде праве добре суседе«.

ЏПрелазећи преко наведене песме, мора да вам падне у очи она примитивност израза, свежина нових редова, лакоћа. песникове експресије; где је казано много више и одређеније у неколнко речи, но што би се то неком другом застарелом техником могло стотинама рећи. Та непосредност садржине, и скоро осетљив доднр с реалним животом, што уноси у модерну књижевност здрав, чист, н снажан дах, — као што зими опија дах снега када се на загушљивој и пре грејаној соби отшкрину врата, — то је она права вредност најмодернијих са Запада. То је оно »новотарење« на које тако помамно скачу професорн, којн су још једнако зачарани бледим н болесним Po-

410