Nova Evropa
možda i gubimo sve ono što nas uzdiže nad nivo inteligentnih živoiinja, škola se ne sme ipak nikad spustiti do razine onih koje je tek surovi život potisnuo dole, Uza sve nevolje i neuspehe individualnoga života, škola ima da čuva neoskvrnut ideal što ga postaviše najbolji sinovi čovečji, i što ga, u časovima sreće i mira, priznaju svi, Prelazeći preko tegoba sadašnjosti, škola ima da propagira ono što
- Je neostvareno, ali što se ima ostvariti, Život škole nije život sadašnjosti nego život budućnosti — a nosiocima fe budućnosti, omladini, najidealnijem delu čovečanstva, ne sme se već u zametku narivavati kao apsolutna istina ono što frenuino obuzima umorne, safrvene, + pokvarene бепегасје,
Sadašnjost je teška i tmurna, Sve nam je oteto, — i čovek koji u času opojnosti hoće da prolazi svetom kao po nečem duhovnom, sudara se na svakom koraku, kao slepac, s nečim tvrdim, oporim, odbojnim, Ipak sve to ne može da bude realnost, ne može da bude definitivna tačka u razvoju ljudstva, tačka za kojom bi mogao doći još savršeniji materijalizam, Iza tvrdog i mrkog zida, koji nam preči vid, s kojim se jednako sudaramo u svome hodu, imade svetlo, imade sjaj, Imade vidik koji je lepši od svega ovošda što nas okružuje danas; ovo je tek sadašnjost, prolazna, kratka, kao frenutno pomračenje uma, Ali postoji jedna budućnost, postoji zapravo samo budućnost, A ona je u nama, u svemu onome što očekujemo i o čemu sanjamo. Budućnost je u omladini, koju život nije satro, — i škola imade dlavnu, osnovnu svrhu, da objasni, potencira, naglasi svagde i svuda tu sliku, nedajući da je momentana snaga sadašnjosti povuče u provalije, |
Svi akutni problemi našega vremena, koji vitlaju s nama i otimlju nam sile, mogu se naredbama, spoljašnim poretkom i brahijalnom silom rešiti tek provizorno, Oni će buknuti i opet, Definitivno rešenje može izići samo iz unutrašnjosti ljudi, A za taj posao preostaje samo izgradnja duša u smislu najviših ideala svega čovečanstva, Najvažniju zadaću imade kod toga đa izvrši uzgoj, postavljajući se na najširu osnovicu, imajući pred očima najviše ciljeve svega ljudstva, brineći se za praktičan život tek kao za sredstvo egzistencije. Tek takva škola, stojeći na najširoj socijalnoj podlozi, ostvariće ono što nam se na bespuću sadašnjosti čini nemogućim : čoveka, narod, čovečanstvo — bez onih uskih, prolaznih ograda što ih postaviše efemerna politika i tesnogrudi patrijotizam. Za takvu školu trebaće dati sve, trebaće odstraniti sve što smeta njezinu elanu, živosti, uspehu, Svaki je ideal ostvarljiv tek dotle dok se u nj veruje. A. vera je jedini bitni elemenat uspeha.
A. Barac.