Nova Evropa

koji će zbog same plaće, kao obrtnici, davati onaj minimum što da škola mora да daje, I taj se materijalni položaj njihov, — u Jugoslaviji još više nego drugde — rešava u prvom redu sa stajališta : mogu li oni uteći u druga zvanja? Nikakav stvaralački rad, nikakav uzgojni posao nije moguć u takvim prilikama, i život je škole samo bedno životarenje, daleko od cilja da stvori čoveka, daleko od cilja da sprema za realan život, Nikakve reforme, nikakve osnove neće tu položaja učiniti drugačijim, — Zla današnje škole, koja je čine nesavremenom, prema tomu, samo su posledica prilika, i nemaju veze s naučnom osnovom, Nemoguć je uspeh u živim jezicima s nekoliko desetaka djaka u razredu; ne može se misliti na individualnost učenika gde učitelj jedva može da ба po imenu upozna ; nemoguć je društveni uzgoj gde se, u istoj sredini, nalaze deca iz različitih ambijenata — a da se nema nimalo vremena zagledati u njihov odnošaj medju sobom ; nemoguć je telesni uzgoj kad je sav život te mase stvorova, osim školskih časova, sasvim izvan vidika uzgojitelja. I, napokon, nemoguće je delovati jedinstveno na psihu učenika, na njegov pogled na svet, kad na njega deluje kroz toliko godina više desetaka ljudi koje su životne potrebe svojom neumoljivošću učinile nastranima, zajedljivima, neosetljivima za sva ganuća duša što su tek u formiranju, a kojima je još apsolutno nerazumljiva reč »oskudica«, — U najviše slučajeva, nastavnički zborovi nisu homogena tela, zadojena jednom jedinom mišlju, već su, silom životnih prilika, kao neki kavezi u koje je neko zlobno božanstvo turilo hrpu različitih stvorova najprotivnijih značajeva, da se glože, da si zavide, boreći se o uzgredne zarade. Ništa veliko, celovito, sposobno za život, mladenačko, ne može da izidje iz takve sredine,

Svaka reforma škole, koja ne uzima dovoljno u obzir ovih činjenica, koja samo odstranjuje neke predmete, a uvodi nove, koja formalno odnošaj izmedju učitelja i učenika postavlja na. druge temelje, neće koristiti ništa ili će koristiti tek vrlo malo. Predmeti su, kako već rekosmo, sekundarne naravi, Oni znače onoliko koliko uzgajatelj iz njih znade stvoriti, U uzgojnom se pogledu sa svakim predmetom, koji je proizašao iz života, dade postignuti odredjena svrha, dok ni najlepši predmet uz rdjavu metodu ne donosi ništa, Treba, naravno, uvesti discipline koje su plod našega vremena, kojima se omladini proširuju vidici, a uporedo s tim moraju se, zbog preopterećenosti, dokinuti ili ograničiti oni predmeti koji su za nas manje važni, — Inače, reformirati školu znači u prvome redu : dati joj novoga duha i svežine, ukloniti iz nje mehaničnost, šablonu, rečju, uspostaviti vezu izmedju nje i života, A taj je problem u vezi, pre svega, direktno ili indirektno, sa položajem nastavnika, sa socijalnim značajem uzgojnih zavoda, brojem učenika, i obiljem pomagala, biblioteka, učevnih sredstava ; treba ukloniti akulturnu sredinu u kojoj većina nastavnika mora da kopni, službujući trajno u istome mestu, itd, — sve ono što čini da su škole danas uglavnom fabrike za lifrovanje svedočaba, gubeći iz vida svoj visoki uzgojni značaj, Tako ı svaddašnjem životu, u sitničavim i teškim borbama, polagano

426