Nova Evropa

гима, као право. Прваци наше демократије мисле да је политика, и дипломатија, нарочито, преимућство и апанаска, једног малога круга богкјих ивабраника, који могу да, је оставе у завештају својим породицама и миљеницима, метресама или најближим пословним пријатељима. Постанак таквога погледа на ствари још се разуме у некадашњој царској Русији, или у бившој Аустрији, па појмљив је "донекле и у Великој Британији; али је као становиште сасвим немегућ и неодржив у једној балканској земљи која се стварала, и ствара, која није израдила својих рамова и хијерархиских калупа, те која би, у сваком случају, по народу који у њој живи, хтела и требала, да буде једна демократија. - |

Ето зашто у омладинским духовима, који бу имало упознали живот Европе, мора да пробуди негодовање књига такб површна, и несувисла као што је Југославија у емиграцији Т. Јована, Томића. Професорски су савети корисни за школским клупама; али, изван школе, ђаци често могу да дају лекције својим професорима, Ми смо врло далеко од сваког нескромнога, става; али не можемо да верујемо да је размак од десет или двадесет година прешао сасвим без плода за млађе нараштаје. И, будући да оци нису све знали, млађи су ваљда могли да науче нешто Ново од духа савремене Европе. Када омладинад види, са каквим слабим осећањем значења актуелних догађаја. Г. Томић говори о највишим проблемима, културнога живота, он се мора крстити од чуда и питати: је ли могуће да је мозаг нације тако учмао, а дух тако празан“ Јер млађи нараштај не верује да све душевно богатство народнога, друштва може да буде једна, добро организована, па макар и интелектуални, штијунажа.. )

Људи који заузимају став Г. Томића поричу, у првоме реду, могућност и право критике у народноме животу. Омладина их на то пита, (а. иза њих и Г. Пашића, и сваког који би се заклонио у тој сенци): шта су они то учинили да би представљали Разлог, Право, и Извесност“ Је ли њима божанство поверило своје тајне; О каквим они то правом оваплоћују Уетбитг — Јер ако се позивају на закон —: наш ће закон и даље да буде закон слободне речи; а, када. би био закон апсолутизма, не би ли онда требао и U. Томић да ћути баш као и његови противници г

Нама, би, признајемо, било доста тешко да пишемо темељиту критику нове повести, несамо због смелости наших идеја, које подвргавају критици све ауторитете, но поглавито због тога, што би она, довела, у питање вредност личности уопће. Можда, бисмо повредили много рана, те чули да смо пи сами сујетни и незахвални. Али повест се стално бави о томе да, ревидира што је саградила, и да, поред решених проблема, износи и проблеме који још чекају, или који су криво решени. А захвалност има у повести последње место. Нас вређа, већ и сама, реч глиб, из које је извајано тело нашега праоца Адама, као што нас вређа и реч мајмун, крсно име нашега другог евентуалнога, праоца. Више вредности поричу ниже, нове вредности поричу старе, нови људи улазе у борбу за старима,. Језик и осећање части само бележе и одржавају ове промене. Свемир