Nova Evropa

еволуира кроз низ револуција, А коначна, сврха за којом теже све промене, у људскоме друштву, јесте ова: да се ослободи људска мисао па рад, ч да се изграде на целој земљи темељи некому достојнијему животу човечанства. -

Могуће да се историја састоји из таквих чињеница којих никада нико неће потпуно ни описати, ни изразити, а можда ни наслутити. Јер живот је врло комплексан, и свакога дана, бива. комплекснији. Нигде боље но у Београду не видимо истинитост Сервантесове сентенције: да, »зли више прогоне врлину, него што јој добри служе«. А поред тога ни зли ни добри најчешће и не познају својих сврха, него се обично боре и натежу око циљева који им напросто изгледају сопствени, — јер су их себи произвољно наметнули. Боре се за Непознате Резултате. Што би казао о нашим данима неко ко би хтео да је не прост историчар, него рецимо историчар будућностиг Он би цело батргање, целу беду нашега времена могао да прати само с неисказаном иронијом. Јер ни за кога у вреви нашега. времена не видите да разуме душе радне гомиле, а камо ли да обујми, у појединости, ово безбројно превирање душа и савести које чине лешшим живот савремености. Посвуда а пре свега. овде код своје куће ми смо заробљени једном геронтократијом која. се, углавном, бори против Младости и Помлађивања Света. И тако, због уобичајених поступака, ако неко напише оштру и смислену критику спољне политике, мисли се да он хоће, процесом аналогним долажењу на, власт радикалне странке, (ма да би могао лако да. дође у апе) да се богато ожени, Само дубљи духови, а њих је доста. мало, могу да, примете разлику у тону, тако суптилну, која одваја једнога. друштвенога апостола, или барем независнога кроничара, од некога који мисли да постане првим секретаром парискога посланства. Одиста, док у животу има још и других врата, ми не мислимо да покуцамо, у ноћно доба, на капиџик званичнот историјографа. Та наша незваничност одузеће нам право да будемо сасвим догматични. Али једну чињеницу можемо да углавимо с правом: од почетка рата, године 1914, омладина, је, у великом броју, прешла на политичку левицу. Ми нисмо измислили ни рускога нихилизма ни модернога социјализма; али једна ствар остаје несумњива: комунистичке идеје живо раде у души омладине, у којој се нихилизам сталожава и кристаливује у облике комунизма. У свету томе има, ако хоћете, и лажи и позе и фантазмагорије, али тога, је било увек, од тога су живеле и дркве и ложе, и све је то, напокон, такођер живот. Тежња за продубљењем савести и свести, за социјализацијом човека, за хуманизацијом друштва. Тежња, ва хисторичношћу. Јер смо ми, до данас, поред свих лепих дела, у правом смислу речи БЕЗ ИСТОРИЈЕ. Ратови су доказ за суперијорност владара, агбителфшп ад ћопшпет, мачем; но историјска свест не рачуна са мачем ни са суперијорношћу круна: она има пред собом идеал је-

430