Nova Evropa

Lažu koji kažu : treba sve ostaviti vremenu, Oni se boje, Ne daju ni malo svojega, a. hteli bi tadje, Neće vreme rešiti sporazum. Treba raditi, da bi se vremenom nešto započeto usavršilo, Vreme će samo učiniti da veštiji pobedi, ono će samo odlučiti pobedu, — ako se bude išlo kao sad što se ide, Pobedjeni će primiti Jaram, a pobednici će živeti kao i dosad što su, Hoće li to biti jugoslovenska književnost, ili će biti opet samo srpska, ili hrvatska ?

Što je još najveće zlo, take dve književnosti postaju u borbi neke vrste neprijatelji, Mi smo to po malo već i iskusili, »Književni Јиб« је bio idealan jugoslovenski časopis, U njemu se nije znalo, i nije se htelo da zna, za srpsko i za hrvatsko — sve Je to bilo jedno. »Književni Jug« je izlazio kad još nismo bili zajedno, Ali čim se život počeo malo staložavati, odmah se osniva čist srpski list, pa posle još jedan; zatim čist hrvatski, i još jedan čisto hrvatski U njima se već po malo ističe dvojstvo, pitanje jedinstva se gubi, a o našem u, o jugoslovenskom govori se kao o specifično hrvatskom ili o specifično srpskom, Intelektualci se grupišu oko dva centra ! Snage se dele, a izmedju delova nema veze, Izmedju Beograda i Zagreba ista je veza danas kao i pre deset godina, tojest skoro nikaka. Otuda Srbi — to je zasad u maloj meri, ali ko zna šta će sve iz toga izići — pomalo ističu srpsko, Hrvati hrvatsko, Zar to nije suparništvo, malo neprijateljstvo? :

Mi mladi koji smo još u skamijama, gledamo samo šta se radi, i jedno ovako pitanje nameće nam se za drugim, Gledamo, i mladim glavama mašemo: šta nam misle to naši stariji ostaviti u amanet U nasledstvo! I da li oni uopšte misle na nas?! ...

M. Radonić, gimnazista VIII razreda,

Književni pregled,

Jedan nov prorok.

M. Krleža: »>»Hrvatska Rapsodija«. Izdanje »Nove Evrope«, Zagreb 1921.

G. Miroslav Krleža ne živi u visokim sferama svetlih oblaka, ne lebdi iznad zemlje, ne uzdiše za mirisima šarenih livada i cvetnih poljana, — nije plašljivo šćućuren u nekom mirnom kutu izabrane idile, U svemu oko sebe on je tragično osetio jedan strašan problem, viteški jurnuo da ga reši iako izgleda nerešiv, — i za ovoga heroja ne postoji više nigde tihi kraj. Poput apokaliptičkih proroka, on je smelo zagazio u najprljaviju bujicu života i, ponet njome, Vrisnuo: problem! problem! — i proročki ukazao na jedva primetni ideal koji mami brodolomnike iz čarobne plave daljine. On je zaštitnik i prorok pridavljenih socijalnih masa zapadne Jugoslavije

438