Nova Evropa

Treba, držimo, odmah istaknuti, da svako procenjivanje školske gradje s obzirom na upotrebu u životu znači klanjanje nekom provizornom božanstvu, Jer pojam života sasvim je nešto drugo kod čoveka koji živi duhom, srcem, dušom, negoli kod čoveka kojega može da razveseli samo pogled na velike hrpe banknota. A. onda —- život sam pokazuje, kako smisao za praktičnost leži u samoj паravi pojedinca, pa apsolventii nekih trgovačkih i tehničkih škola žive često kao slabo plaćeni činovnici, dok klasični filolozi ili drug: humanisti, na jedan ili drugi način, stiču tisuće, Ako bi se reformom škole išlo, dakle, samo zatim, da se mladja generacija učini sposobnom za životnu konkurenciju, onda treba odlučno i glasno reći: Ме!

Uzgoj, škola, imade samo onda opravdanja, ako je kadra da novu generaciju postavi na jedan stupanj više na putu k idealu čoveštva, A na tome putu svako preterano zastranjivanje ili zaostajanje radi realnih dobara znači nazadovanje, padanje, Ako želja za sticanje apsorbira svu našu energiju, onda smo izgubili sve što sačinjava naš specijalni značaj, — Gotovo čitavo stoleće izv. humanističke obrazovanosti, s težnjom za idealom čoveštva, dovelo nas je, na koncu, do klanja, otimačine, lihve, А sad ćemo zabaciti i sam ideal, i postaviti na prestolje princip koristi, kušajući neće li nas on dovesti onamo kamo smo pre hteli doći! — Zabluda je očita, i ona je razumljiva samo kao reakcija na neuspeh uzgoja koji je išao mimo života, protiv života; kao čedo vremena koje, na najbrufalniji način, iskušava na sebi važnost ekonomskošda momenta. Jer jedini princip koji je vredeo uvek, i koji će, svesno ili nesvesno, kao vrhovno načelo uzgoja vredeti i u budućnosti, jest: ž 'v o t. Samo što pojam života treba tačno uočiti i odrediti,,. Nije život maglovito sanjarenje na mesečini, anemično stvaranje planova o spasu duše, baš kao Što nije ni jednostrano trčanje za užitkom, za dobitkom, bez obzira na sve nevolje što ih poradi toga trpe drugi; već je život spontano, nesmetano, harmonično razvijanje svih sila — duševnih i telesnih, etičkih i estetičkih, emocijonalnih i voljnih — da čovek dade maksimum onoga što nosi u sebi, I najviša, jedina svrha uzgoja iest: da potpomogne taj razvoj, da ga ubrza, da ća svede na puteve po kojima će uz najmanji napor postići najlakše vrhunac mogućnosti, A taj vrhunac sastoji se u nastojanju, da čovek bude što bolja i što čvršća poluša u sveopćem napredovanju čovečanstva, k ciljevima koji nikako ne mogu biti samo materijalne naravi, Realna sti dobra tek oslonac za postignuće najviših moralnih zadataka,

Sumarna kritika dosadanje škole i njenih metoda, i pogled na buduću školu, koja bi imala ispravnije udovoljiti svome zadatku, neće se, dakle, s ovoga stajališta podudarati sa prigovorima što se iznosi protivu nje u naše dane, j За

Najveći nedostatak dosadanje škole, iz kojega izviru i svi ostali, jeste taj: da je radila, živela, mimo života, i protiv života, Jer je svaka nauka, bez izuzetka, tek odražaj života, i imade samo toliko opravdanja i smisla da postoji ukoliko je kadra da sa svoga gledišta život objasni, potpomogne. A. dosadanja je škola stvorila iz nauke neke mrtve apstraktnosti, i sav je svoj rad udešavala tako kao.

Х

122