Nova Evropa

svoje zastave najuzvišenije lozinke slobode, jednakosti, napretka; u vremenima militazizma koji mabnita, u opojenosti od pobede; u vremenima kapitalizma koji je zapao u delirij +adosti, zato što je izmakao smrti; u vremenima demagoških lraza koje su kadre da povuku na stratište lsuće najlakovernijih, najnaivnijih, — u ftakovim je угеmenima | odviše teško zadržati ravnovesje, i naći svoj put koji će biti jasan, odredjen, pozitivan, koristan, No uza sva kolebanja, posrtanja, hotimične i nehotične kompromise što ih činimo s duhom vremena, jedno nam je ipak jasno: budućnost mora biti nešto drugo, i u osnovima te budućnosti ne sme biti popuštanja duhu vremena, ne sme biti nagadjanja s onima kojima je kult reakcije postao” religijom,

Problem budućnosti je problem uzgoja, a problem uzgoja dobrim je delom, i pre svega, problem škole, specijalno srednje škole, koja na svoje pitomce utiče za sve vreme njihova razvoja. A. kakva je danas naša škola? — Naša je današnja škola, po svome ustrojstvu i duhu, preostatak vremena koje je prošlo zauvek, Ona, u ovakom obliku, nije već dugo vremena davala ono što je morala davati, a još manje može to davati danas, kad smo postavljeni pred тада ке Коћ тоби da za decenije i vekove udare svoj žig razvitku čovečanstva, Svi mi — od najgorih do najboljih — smatrali smo školu više manje kao neugodan teret, nastojeći da se rešiti što pre. Pa ako i imade što dobro da je ona u nama ostavila, to nije nježin pozitivan rezultat, nego je posledica reakcije na koju nas je ona nadonila svojim negativnim metodama, Medjutim, danas, u ovome času, kad školi treba dati drugačiji značaj, vidimo da nije baš tako jednostavno odgovoriti na pitanje: Što dalje? Sav idejni kaos naših dana, pomućenost pojmova, zamućenost vidika, socijalne i političke trzavice, sve to deluje snažno i na problem o novoj školi, Mnoge celorme što su se prekonoć, na vrat na nos, primile u vreme prevrata, pokazale su se već dosad nedovoljno ispitanima, a promene Које su hteli izvesti pod dojmom časovitih političkih prilika, prenagljenima, naivnima, smešnima. Aktuelni dogadiaji odlučuju o našim dispozicijama, no pitanje uzgoja nije pitanje života od nekoliko meseci, nekoliko godina, već obuhvata ono što se tek u dalekoj daljini daje donekle sagledati i s najšireg stajališta donekle objektivno obuhvatiti: narod, život, svet, čovečanstvo, Zadržimo se, ovde, tek na nekim glavnim momentima i principima,

Non scholae sed vitae discimus — ta lozinka dobija naročito značenje danas, kad gladuju apsolventi različitih visokih škola, dok se svojim bogđatstvom koče isterani trećeredaši, Ona ujedno znači najvažniji prigovor dosadanjoj školi: nepraktičnog, odviše idealističkog: »Ne učimo za školu već za život«, — A život, prema duhu vremena, znači novac, obilje, deonice, konje, automobile, jahte, vile. Praktična je posledica dakle: da se i u školi nastoje dovesti do prvenstva predmeti koji podaju sposobnost, da se čovek što lakše snadje u borbi, u sticanju, u jagmi za materijalnim užicima, Koliko ima opravdanja u ovome prigovoru, i u shvaćanju koje iz njega proizlazi:

421