Nova Evropa

"пазе književnosti, osobito za starije doba, naliči posvema obuci o gramatičkim finesama grčkoga jezika! Sve je to jednako, bez obzira nato kakovim se imenom zove.)

Uzgoj za život imao bi da znači: pružiti omladini mogućnost da prodre duhom u sve emanacije života, da mu upozna Кисаје, smer, da shvati njegove težnje, najdublje njegove pokrete, da ma koncu postane i sama faktorom koji će izvršiti dela što još ostaju da se izvrše, A duh današnje škole Као da je išao baš protivnim putem: obuka u književnosti naliči po svome značenju većinom obuci u matematici, a obuka u prirodnim naukama pruža u najviše slučajeva onoliko koliko obuka u apstraktnim, gramatičkim pravilima ; onde gde bi učitelj morao biti u prvome redu čovek, stvaralac, on je tek stručnjak, a onde gde bi morao biti bar stručnjak on je tek rabotnik za plaću, Stoga je pitanje vrednosti pojedinih predmeta za život, i pitanje prednosti pojedinih vrsta škola, gotovo sasvim zališno, Škola, dogod je uzgojni zavod, ne sme se nikad sniziti toliko da pruža samo potrebna pomagala za sticanje hrane, novaca, obuće. Škola ne sme biti nikakva fabrika za tzv, »radnike duhom«. To uostalom, nije ni potrebno, Svagdanji život pokazuje kako treba relativno malo vremena da se čovek snadje u nekom zvanju, tako da isti posao, bar po formi, vrše čestoput podjednako apsolventi pučke škole kao i apsolventi fakulteta. S obzirom na čisto snalaženje u životu, bila bi logična posledica zahteva za praktičnošću: da se naprosto dokinu sve srednje škole, jer one iziskuju toliko godina napornoga rada, i gubitka vremena, a da za praksu ne pružaju ništa više .od osnovne škole, — Ludo naglašavanje principa koristi dovodi dakle očito do konsekvenca koje su smešne. Potrebe svagdašnjosti, sposobnost za praktičan živof, tek su sekunđaran zadatak uzgoja, jer kad bi škola dobro izvršila svoju osnovnu zadaću, svaki bi njen pitomac lako našao kasnije svoj put u životu, Dosadanja škola uzgajala je većinom ljude u realnom životu bespomoćne — ne zato što je zanemarila svoj sekundarni zadatak, nego zato što nije ispunila nikako onaj prvi, što je svojom negativnošću, mehaničnošću, ulkočenošću, ponajviše gušila svaki dah, svaki kret, Ona nije uzgajala ljude, čoveka, već joj je ciljem bilo neko apstraktno čudovište, produkt mrtvih knjiga, suhih mozgova; i nije proučavala život, udubljivala se u nj, već se ogradjivala od njega u neke kule od slonove kosti, iz kojih se nije videlo ništa, A. dolazi vreme koje hoće da je obori, ali s njome hoće da obori i ono što je na njoj bilo vredno; To treba spasavati uz svaki uvef, ako nećemo da padamo još dublje, i da buduće generacije ostanu i bez onoga što se još, uza sve tegobe, dosada sačuvalo.

Uza sve svoje nedostatke, dosadanja je škola uvek čuvala kao svoj najviši svetli ideal, ideal čoveka, postavljajući sebi za vrhovni cilj etičke i estetske principe. A. val novoga vremena, koji hoće da je makne iz njene ukočenosti, kao da želi srušiti onaj vrhovni princip, koji je utoliko viši i vredniji što smo dalje od njegova ostvarenja, Moral novoga vremena, moral novih bogataša i njihovih slu-

424