Nova Evropa

“Sana i parazita, hoće da obori i sam ideal uzgoja, ideal višega čoveka, zadržavajući na pijedestalu kao svoje jedino božanstvo zlatno tele, kao jedini cilj i smisao ljudske egzistencije na zemlji, Pred takovim izgledom, treba prikupiti sve borce za ideal, i istupiti sa svom snagom — ne u obranu onoga što ne valja, već u obranu onoga što je večno,

Samo u današnjoj strukturi društva, 6de spoljašni red: žandarmerija, vojska, administracija, stoje na prvome mestu, apsorbujući svu pažnju državnika, daje se razumeti, da će škola, uzgoj, stajati na poslednjem, U takvom Je društvu osnovna zadaća škole, da pruži naknadu za izgubljene sile toga spoljašnjega poretka, i da učini najveći napor da celu strukturu društva izmeni iz temelja, Sve dotle uzgoj za čoveka, uzdizanje do najširih vidika, rušenje mraka, rušenje svih umeftnih pregrada što dele čoveka od čoveka — važiće tek u drugom redu, ukoliko se i direktno ne bude sprečavalo, Dok se za školu daje samo toliko koliko je nužno da ispunjava svoj sadašnji efemerni zadatak, kako je moguće govoriti o uzgoju? Kad jedan jedini čovek dobije u ruke toliko dece da ih ne može ni upoznati? Kako je moguće govoriti o estetici, o etici, gde se obuka mora držati u popravljenim stajama i iznajmljenim kućerinama bez oblika i ukusa? Kako se uopće može govoriti o stvaranju, uzdizanju, gde je i sam učitelj, uz apsolutnu nestašicu sredstava za duhovno usavršivanje, osudjen nato da polagano izlapi, i otupi? — Сејо пазе školstvo, specijalno srednje, stradava usled činjenice da se školski rad smatra još uvek nekim mehaničkim, kancelarijskim poslom iako u istini nigde drugde nije potrebno ulagati toliko energije, duše i srca, ako se želi postignuti i najmanji uspeh, Kako da se traži večno ulaganje cele unutrašnjosti, od ljudi koji najveći deo energije moraju ulrošiti u održanje reda u vojske što su im je natrpali pred oči? Prenatrpanost učenika ne deluje porazno samo na učitelja, sileći ga na Tormalizam, ona još poraznije deluje na učenika, jer on oseća da Sa s poslom što se vrši ne veže ništa unutrašnje već samo fa napetost koja svaki čas može da pukne, Kako je moguće da se čovek tikloni mehaničkom vršenju službe ako mu uzgredni poslovi i prevelik broj sati oduzimaju toliko vremena da on uopće ne može ni na čas zagledati sam u se? Kako da se, napokon, iziskuje od pedagoga neki viši nivo gledanja, ako se na koncu konca sav smisao današnje škole iscrpljuje ipak u ispitivanju lekcije, redovima, svedočbama?! –

Zadatak je uzgojitelja, viši od zadatka svakog drugog intelektualca, da stvara iz materijala koji je toliko delikatan da svaka pogreška, svaki krivi potez može dovesti do nedogledno teških posledica, Za taj bi se posao, i u normalnim prilikama, zahtevala čitava ličnost, sve vreme, sve sile; za taj bi se posao smeli rekrutirati samo oni koji nijednom u životu neće posrnuti, izgubivši pogled u vrhovni smisao svoga rada, Nije dosta da učitelj bude samo stručnjak, nije dosta ni da bude samo pedagog —- on mora biti čovek, pre sveža i u svakom pogledu potpfin čovek, A. socijalni je položaj nastavnika

·

bio oduvek, kao što je * danas, takav, da je sreća ako se nadje ljudi