Nova Evropa

si drvo, da si ništa, i ja ću celivati fvoja Polena, rube [рој je, prazne oči tvoje. Biću robom tvojim, i uresiću fe najlepšm što može da zamisli moj mozah i osefi duša moja. Samo nedaj da slutim nešto čega nema, da fragam za nečim što beše obmana moje mašte. Reci, zablinjem ће, гест, 510 512

— Drvo — i ništa. Praznina.

— O, hvala, hvala! Žhao sam da ćeš to reći. Želeo sam fo suom dušom. Spasila si me. Kako fe volim. Mila, slatka, jedina, moja!

— Slušaj. Kad bi onu slepu ticu pustili iz Prletbe, što bi ona?

— Poginala bi od gladi, jer ne bi umela da nadje hrane. Ali našto. · fi sad fo? ;

— Želela bih je pustili.

— Ta ostavi ficu! Eto, had ne bih znao, had fe ne bih poznavao, bojao bih se sad fvoga pogleda. U tvojim zenama pali se fosfor. Zeleni plamičci ližu iz njih. A sve je opsena, jer fi si moje malo, blago, glupo tiče .

— Ne, nije opsena. Bezdan se ofvara medju nama. Znaš [Ро зат2 Ja sam LAŽ. Tuoja laž! Ti si povešao na me ove svilene Ктре, опо та čelo biserom, stegnuo moje пове и Пронпјаћи Рози, јет si me fabu želeo. Hoćeš da vidiš tho sam? Еро gledaj. Bacam sa sebe sve to. Hoću da budem Istina..Ognjeria Istina, što će liznuti tvoje zene pune šarenih, smešnih, polumrtvih slika. Ja Još nisam slepa, Бао опа Нса, Која noć na noć jada svoje jade, na radost Dama hoji sfe ju oslepili. Ja još vidim. Ja neću da budem bolesna. Još je u mene volje i snaše da rasteram magle, i sbočim iz bola boje si mi ti obeležio. Ko si ti? "Соређ iz doline. Maleno je to fvoje bolo, i fi preneznatan da se vrtim obo febe.. Pogleda} me! Sećaš li se bad si me prviput ugledao? Sećaš li se, habo si me na20802 Кеђао 51: Sunce! I fo Sunce postajaše mala, bedna luč, šfo zamiraše. pod stablenim zvonom. Ah! Kaho je divno smeti raspustifi Бози, hružifi rubama slobodno i bez spona, osećati Пе pod bosim nogama, i vihati, vibati, vikati: Sloboda! Ah —

U tvojim je očima strah. Ti se bojiš mene. Роедај. Ја igram naga, a Svemir me miluje. АЋ, За је Троје milovanje spram ovoga. Miljarde usana, miljarde prstiju diraju moju put. Rashriliću ruhe i poleteću gore bh vršcima jela, b Oblacima, bh Munjamad, bh Suncu.

Čujfe, sestre moje, ja dolazim. Ja dolazim!

ADELA MILČINOVIĆ.