Nova Evropa

_ Иде тако нашит човек раскопаном улицом, па се батрта и десно. и лево, али увек успе да се некако задржи. а онда наиђе на ма: гранчицу. спотакне се, и падне НОЈИКИЧ Це Да а __Р ОРИ. државник преке ћуди — која стално, на делу. пзневерава његова правна резоновања — има за собом дугогодишњу политичку каријеру, и на њој разне крупне каменове споти цања, преко којих ипак још никад досад није коначно пао. Али је и он. како изгледа, наншао сад на своју гранчицу. — Његове класичне речи о »болној ампутацији« нису изазвале, у данашњој по метњи државничких духова у Југославији,- међу савременицима ону пажњу коју заслужују и коју ће им поклонити захвално потометво. Оне, у истини, по својој патријотској лепоти и политичкој дубини, бацају у засенак »шупљу фраву« пок. Светомира Никола ____ јевића, и донеће поуздано, већ у скорој будућности, своме аутору i исту онаку бесмртност. Ми му то проричемо, Живи били па видели.

_ Povodom nesrećne »bolne ашршасје« О. 56 Р.....а, рада _ пата па шт да зто пебде — Капда u »Obzoru« — čitali sud slavnog bivšeg ministra Hnansija i ministra pravde {i valjda još ponečefg) pokojnog crnogorskog kralja Nikole, S. 0 ...;.. a, o autoritetu G. SE P.....a da govori u ime Srbije, Taj sud glasio je ovako: = »Kada Srbija ne bi imala, pored firgovaca oko Те. СТазпаКка, | 1 svoga G. St. Protića, i kad ne bih znao da je on nesravnjeno ovlašćeniji о : da govori u ime njeno nefđo oni, ja ne Уа vjerovao u budućnost naše _ države, ~ = 7 : АЕ

Ko poznaje život ı dela G. S. D...,: „a, taj može izračunati otprilike kolika je ta nesravnjena ovlašćenost G, SL P..... a da. Govori u ime Srbije, I da nije drugih razloga za uznemirivanje, pored straha njegova i brige njegove za budućnost naše-države, mi bismo lake duše mogli uskliknuti: »Lieb Vaterland magst ruhig sein...“

«- Е

Ozbiljnost jugoslovenske politike i štampe, _

Uvodni članak »Obzora«, datiran 22. XI, 1921, sadrži i ovu državotvornu misao: „Hrvati čekaju tri godine, pa mogu još neko vrijeme čekati, dok vlada i mjerodavni faktori ne uvide, da Hrvati mogu duže čekati nego država, Gde — na mesecu 7 __

U istom uvodniku ima jedna rečenica koja glasi: »Hrvati se ne bi htjeli odcijepiti od Srba, a neće ni da prignu šiju, pa da se pokore ovome diktatu, koji se protivi temeljnoj ideji ujedinjenja, — A kuda ćemo onda mi — ako smemo pokorno zapitati našeg starijeg kolegu —, koji ispovedamo »temeljnu idejuć«, da se Hrvati i ne mogu hteti ocepiti od Srba, niti. Srbi od Hrvata, jer su isto? ,., ;

* Изгледа. да је мржња на Русију — ону Русију што је остала

где је — ухватила дубока. корена код сарајевских кумова и пријатеља нашег часног премијера, а поименце у кући старога народног.