Nova Evropa

Knjiga IV, Broj 2, — 11. januara, 1922

Југословенство и Словенство.

Да почнемо с једном малом исповешћу. да, мене је појам Слдвенства постао чист и јасан тек од краја године 1918. Испочетка Орбин нацијоналиста (екесклузивиста), развијао сам се постепено у Србина. југословенског надијоналисту, са. идејологијом о три посебна, народа који заједно чине имагинарно-идеалну количину југословенску. Тек доцније постао сам Југословеном. Са југословенством отпао је од мене сваки нацијонализам у ужем смислу речи, За, мене је данас југословенство нешто изнад племена, па и изнад наније, — нешто апсолутно моралније, лепше, и више. Са, југословенством смо се приближили словенству, те га боље видимо, осећамо, и разумемо. За мене лично, славенство и човечанство једно je исто.

Све то изгледа можда, на први поглед, мало загонетно, па ћемо морати отвореније, и по пон опасности да се у понечем поновимо, развити.

Налн некадањи српски нацијонализам (а то важи и за хрватски) био је оквиром и обликом онога у чему смо се као појединци најбоље осећали, и били задовољни и срећни, — оно је нашем гледању на свет отварало ружичасто окно. У томе смо напијонализму нестајали и престајали као појединци, и постајали делом неке прилично велике и доста лепе заједнице, — нечега, општијега и поузданијега. нечега у чему смо без тајне разумевали свој живот и своју смрт. То се развило полако и с догађајима, у југословенство, како рекох, — ово је отворило шире поље, на ком се наш нацијонализам 24вршујући претапа и улива у нешто веће, племенитије и узвишеније; где тај напијонализам уопће престаје, како са оквиром и обликом тако и са садржајем, те постаје другачији и још ошштији и поузданији, постаје нешто у чему сам ја као појединац већ донекле делом једне људске заједнице, у правом смислу речи, без обзира, на традиције сталеже, расу, боју, веру, нацију, државу, итд. Укратко: у југословенству је крај нашег засићеног, оствареног, и дефинитивног надијонализма, а почетак нашер човечанства. Да то човечанетво буде од вредности за, све, несамо за, појединце, и несамо за неке етничке групе, зато је ту словенство. Словенсто је, дакле, активна. улога наша у правом човечанству, где смо и и равни евакоме, па и најбољима.