Nova Evropa

Обични, примордијални нацијонализам трансформисао је нашу личност, приказао је као средство, и дао јој печат оруђа неког друтог, бољег рада. Југословенство (лоше названо и »југословенским нацијонализмом«) начинило је од нацијонализма просто средство. обичан мост, један угажен пут којим се до краја има ићи, и који се. коначно мора оставити иза леђа и заборавити. (ИнстинктивНи отпоре огромне већине наших нацијоналиста према југословенству има. за разлог оправдану слутњу, да се југословенство и нацијонализам не подударају, јер је прво претходан циљ, а друго тек вечито средство.) Словенство је, најпосле, по садржају свом сасвим нешто друго од свога имена, — то и није у ствари словенство као политичка, културна, економска, етничка; или незнам какова група или алијација, која би тежила ка спољашној власти, освајању, подјармљивању других, ренти, паразитисму, него је то појам човечанства, онажког. како. Словени могу да замишљају; и како га имају да изведу — као потпуно нов и данас још сасвим непознат крајњи облик друштва, -у можда Па ои Opa Wu ca; Ди његовим: обликом. 5

'У човечанској историји, има две велике; унраво огромне привидне сврхе, и те су стално истакнуте као видљиве: једно“ је по– јединац, индивидуа, егоизам ускога размера: друго је племе, народ, етничка целина, егоизам ширега размера. У ствари, постоје - само једно, — и то- постоји одискони и стално, — то је само. човечанство, човечанско друштво. Све што се у историји дешавало или дешава. данас, иманентна је и дубока тежња ка човечанству. Све што периједично изгледа као успех, тврда језгра; остварени резултат, 10гична последица, све су то таложења, зрења и врења, дубоке:или понорне појаве главног и једино одлучног кретања, и то кретања. ка човечанству. Оно што вуче дрвену нит, што даје средиште травитацији, и стоји непрекидно и непроменљиво било као љубак било као омражен предмет вечног. занимања. "човечје душе, безобзира. да ли је посреди изабраник и помазаник или фукара и божјак; оно. што увек гради, што замеће или смлаћује неспособне и непотребне, полуделе или остареле. народе, племена и етничке конгломерате, као трошну треку, — ето то је крајњи, прави, реални, и једини циљ. свега, уништење пио Пру оке беде и патње, нова. на земља, човечанство,

Југостовенство се састоји ив- два, дела. “Ј едан је доба, (бео, "чист. и леп, други је зао, мрачан, ружан, и нечист. Други део, то. је онај нацијонални (у смислу прошлости), а први је човечански, Јутословенство има зато једну органску лабилност и несталност, контениталну неспособност за живот без краја, оно је у битности трагична, смеба-ив елемента хетерогена и два. Југословенство је типичан прелаван облик или стадијум једног покрета, само једно дневно одмориште на путовању даље. Да остане и обави своју задаћу, мораће: даима велику способност за трансформисање. Нити по количини нити по каквоћи мешавина оно не. личи на свршетак, чак и не може и не сме то да буде. Оно мора, да расте, да се развија, да се мења,