Nova Evropa

опет оснива и финансира, слична мања подузећа (»Holdingsistem«). Енглески банковни систем у многоме, специјално у погледу си= гурности, далеко надмаша континентални мешовити систем. Тамо је у обичају така подела рада, да се једна, банка не бави, као у оста: лој Европи, свим банковним пословима, већ је проведена извесна специјализација. Банке, например, које примају улошке на, штедњу улажу их у менице и на ломбард, и у друге послове али увек тако да их могу за кратко време да реаливирају. Једна се такова банка неће никада упуштати у финансирање неке индустрије. А оне установе које имају за задаћу да финансирају индустрију, не примају опет никакових уложака на штедњу, или сличних краткотрајних улога. Континентални систем, уз своју велику предност да све концентрише, има, велику погрешку да, је преширок, и да катастрофа у једном већем делу пословања, или чак у цигло једном послу, може попут лавине да поведе у пропаст све оно што је с њиме у пословном саобраћају.

Сличан је случај и код »Вапса Набапа а! Зсопбо«, која, је финансирала Ансалда, а овај је онда алиментирао остала подузећа свога консерна. Знатан ангажман новчаних завода у индустријална модузећа крије у себи велик ризик, јер један већи неуспех на том пољу може да доведе у питање опстанак самога завода. Та је опасност још већа, ако се то учешће у индустрији ограничи на мали број подузећа, али зато је квота учешћа знатна. Редовити је случај (на који сад дневно наилазимо), да финасираљње једвога индустријалнога подувећа, специјално у данашње несигурно доба, изискује за пар пута више средстава него што се у први мах мислило. Код индустријалних предувећа, новчани заводи, као што је познато, несамо да су ангажовани властитим поседом деоница, него се редовно велики број њихових деоница налазе код њих ломбардоване. Дође ли у питање опстанак дотичнога, подузећа, онда, да употребимо један технички израз, банка, »седи« на, тим деоницама, будући је у том случају ломбард безвредан и неуновчив. Главни је, ипак, ангажман код такових предузећа, дуговање на текућем рачуну, које има, тенденцу да. једнако расте, и да досегне понекад непредвиђене износе. Често се покушава. смањити дуговање на: текућем рачуну повитавањем деоничке главнице; али како та операција иде само на кредит, то се од тога обично нема никакве реалне помоћи. К томе још долази, да су у ово поратно доба, специјално у државама, са слабијом валутом, цене материјала и паднице имале, и још увек имају, тенденцу на, пораст, тако да је, услед свега тога, јасно, да финансирање индустријских предувећа сваким даном тражи нове и нове износе. Често је ситуација такова, да се апсолутно морају улагати нова средства ако се меће да изгуби и оно што је дотле уложено. Јер, например, шта бисмо са једном тек дограђеном и уређеном творницом ако јој не можемо ставити Ha расположење потребан капитал да започне са послом“ Тако се процес развија и наставља, док не успе или не дође до слома. Оузити или обуставити кредите док је још време, зато редовно нико нема довољно далековидости ни снаге; увек се очекује да ће се ситуација ипак поправити, а уз то се позвани фактори боје