Nova Evropa

izobličiti, ako ih ima dosta da istraju neko vreme, Kod nas ima još kudikamo manje izgeda za izvodjenje komunističke revolucije, ni uz najveći leror, jer naša seljačka masa više je homogena i više civili zovana nedo u Rusiji, dok je naš proletarijat još tako nejak i neor= ganizovan da se, na prvi udar ozgo, rasturuje, ili — još gore — pristaje uz svoje rodjene gospodare-kapitaliste! Pravog, autohtonog boljševizma, u ruskom smislu, u Jugoslaviji i ne može biti, jer su naše · prilike sasvim druge; a ono što se importira i silom nameće, to se nerado prima, i ne može da uhvati duboka korena,

Još manje može biti u nas opravdanja za talmi-boljševizam buržoaski, koji iskorišćuje nezadovoljstvo seljačkih mas4, — kao što је to slučaj u Hrvatskoj, — da tera opoziciju protivu države i protivu се пе, Ма Како labavu temelju počiva, i kako je bez vlastite sadržine, naprimer, ideologija političara Hrvatskoga Bloka, najlepše je pokazala komična igra prispodobljavanja t. zv, »hrvatskog pitanja« irskome problemu — : neuzimajući u obzir, upravo nepoznavajući, osnovne momente irskoga otpora prema Engleskoj, G,. Radić i njegovi drugovi medju zagrebačkim novinarima, crpući silom sve svoje argu- . mente za Seljačku Hrvatsku Republiku iz odnosa Iraca prema Englezima, imali su maler da čestitaju de Valeri pobedu nad Lojdom Džordžem skoro u istom trenutku kad je većina Iraca odobrila, pro-

tivu de Valere, sporazum sa zvaničnom britanskom vladom, Da li im je to trebalo ?

Ne, ne treba se varati, nije naš Dr, Sima Marković Lenjin, niti su njegovi drušovi boljševici, baš kao što ni Stjepan Radić nije tip irskog republikanca, a zagorski seljaci nisu buntovni Irci, Svima njima ovladalo je nezadovoljstvo, i oni uzimaju prvo strano ime koje im se čini zdodnim da markiraju svoju opoziciju prema postojećem stanju, Sitni i malovaroški političari, oni su — kao i G. Pašić, i G. Pribićević, i G. Velizar Janković — Velikosrbi i Velikohrvati, puni lične ambicije koja nadmašuje njihove sposobnosti i njihovu inteligenciju. Oni pretpostavljaju malo velikome, delove celini, ličnosti principima, i radije misle o »bolnim amputacijama«, nego o tome kako će ma i za časak pregoreti povredjenu sujetu svoje drage ličnosti i ostaviti nezadovoljenu svoju želju za osvetom nad protfivnikom, Nepravo je i prema Lenjinu i prema de Valeri poredjivati ih sa našim uskogrudim i kratkovidim pokrajinskim političarima, i mi osećamo kao neku dužnost da ih uzmemo u zaštitu,

Makoliko da je nevolje i nesreće doneo boljševizam Rusiji, ne može mu se ipaj- odreći načelnost i pozitivnost smera, Ti ljudi bar znaju šta noće, i — makoliko da se ne slažemo s njihovim načelima, a još manje s njihovim metodima —, moramo im priznati opravđanost i veličinu zamisli ; da interesima veće celine pokušaju podrediti interese manjih skupina i pojedinaca. Mi smo odlučni protivnici revolucije terorom, i, što rekao G, Gjuro Šurmin, da znamo da se samo krvavom revolucijom može ostvariti republika ostali bismo večno monarhisti, Ali možemo ipak da zamislimo nestrpeljivije mentalitete i radikalnije temperamente, koji se u politici i u javnom životu ne

67