Nova Evropa

oni je lišavaju prepelice u rukama radi orla koji šestari visoko pod oblakom, а a

| ___Takvo je gledište menjševika, doslednih pristalica »naučnog« socijalizma, I treba biti pravičan pa priznati da oni izvode pravilan i logičan zaključak iz svoga osnovnog stava: da je proletarijat jedino sposoban za ostvarenje socijalizma, kao istorijski pozvan zato, Ko je, kao marksisti, proglasio seljaštvo buržoaznim, ima, u Rusiji, da se odrekne socijalne revolucije, časno ukazujući proletarijatu na njegovu izolovanost i slabost, na neminovan i krvav promašaj cilja. Priznati vodj marksista, Kaucki, smatra rasturanje »Učrediteljnog Sobranja«, organa koji je bio dužan da рофрошобпе buržoaznodemokratski stroj, nč revolucijonarnim već prolivrevolucijonarnim korakom, a oktobarsku revoluciju nč velikim zavojevanjem već groznim porazom radničke klase... _-

Kaucki i menjševici greše, kad za uspeh revolucije traže socijalnu meophodnost, odnosno razum, vreme, i broj. Oni ne osećaju potajnu kolektivnu snagu jedne revolucije, koja je čini neodoljivom pored sve njene neistoričnosti, Oni ne znaju šta je to kolektivni Janatizam revolucije, koji ljudima daje mučeničku gotovost samopožrtvovanja, i čeličnu solidarnost pred kojom padaju sve prepone. Svaka je revolucija jedna vera, i to je čini jačom od svake sile, makoliko mnogobrojne,

Menjševici ispovedaju neophodnost socijalizma, nč i neophodnost krvave revolucije, То su politički doktrinarci, svikli na kulturni život u uredjenoj državi s obezbedjenim društvenim mirom i ugladienim običajima, te sve katastrofalne potrese bacaju u Dprošlost ili odđadjaju za budućnost. Njihove su maksime zanimljivi politički paradoksi, njihovi osećaji nežna lirika.

TI

Socijalni revolucijonari ne smatraju navode menjševika obveznim, Oni nisu saglasni sa osnovnim stavom marksista, da se socijalizam javlja istorijskom povlasticom zemalja razbijenog kapitalizma, da se samo u fabričkom koilu vari kolektivna svest, da se jedino proletarijat javlja mesijom“ socijalističkos blaženstva, Oni smatraju seljačku klasu nč buržoazijom, već radničkom klasom sela, ekonomski zainteresovanom za uništenje klasnog buržoaskog društva, psihološki sposobnom za prijem ideja socijalizacije zemlje i svih sredstava za proizvodnju, Drže, da je seljačka klasa buntovnija i od samog proletarijata, Radeći jednom rukom za socijalizam, kapitalizam drugom rukom prikriva proletarijat za buržoazni poredak, prilagodjava ба i pravi relormističkim, Primeri Engleske, Nemačke, i Amerike, gde s porastom kapitalizma i prelazom пјеgovim u viši stadijum razvića buržoazni poredak nije oslabljen, već naprotiv osnažen dobivši veću gipkost, — jasno ukazuju, da je lakše svrgnuti sa vlasti buržoaziju u zaostalim zemljama. Jer, ona je tamo slaba, nalazi se u vidu tankog sloja na površini, i nije se još uvukla u sve pore ekonomskog organizma, Marks je gSovorio: ukoliko je sta-

70