Nova Evropa

објављени. Исте, или сличне, појаве као код расхода налазимо. стога и на страни прихода. i | 0 Државни приходи предвиђени су у овом буџету са истим износом као и државни расходи, дакле са 6-милијарди-и-257-милијона. динара. Додуше, прихода који су већ узакоњени, и за. које не треба стварати нове посебне законе, има само 5-милијарди-и-260милијона динара. Али је од заснованог изванредног приреза на све непосредне прирезе предвиђен још приход од 400 милијона динара, тако да остаје само један дефицит од 597.112,984.61 динара. Овај би се дефицит имао покрити једним делом дохотка. од привременога пореза, на имовину (како је заснован у 55 151 и 152 финансијалнога закона); порез је овај замишљен са максималном пристојбом ог 2% од имовине појединца. Министарство Финансија рачуна увелике већ са овим приходом, јер се вели да ће се део тог пореза. употребити на отплату дуга, код Народне Банке. Прелавећи на анализу појединих предвиђених прихода, прво ћемо се зауставити на царинским притодима. Од предвиђене своте „отпада 300 милијона на увозну царину, 100 милијона на извозну, а остатак, од нешто преко 7 милијона динара, на разне споредне пристојбе. Веома је тешко одредити унапред тачан приход од царине, поготово од извозне. Ситуација се у том погледу може тако темељно изменити, да ми у најскорије време, у интересу нашегаекспорта, будемо присиљени сасвим укинути извовну царину, или је барем знатно снизити. То би се одмах догодило кад би се, неким случајем, наша валута знатно поправила, те се наш извоз не би могао упуштати у конкуренцу с иноземством. Остане ли, међутим, данашње стање, или ако се оно још и погорша, наше ће извозне царине поуздано и дати предвиђени приход. У мевецу септембру ове године, например, унишло је од извозне царине преко 16 милијона динара. Прерачунамо ли то на годину дана, онда би приход од извозних царина доносно око 200 милијона динара, тојест двоструко од онога што је овим буџетом предвиђено. Уколико је тачно предвиђен износ од увозне царине, тешко је дати одређен суд, али о обзиром на наше потребе иноземне робе, и на висину царине, мислимо да предвиђени приходи неће подбацити. -— Паралелно с% царинским приходима, треба, се обазрети и на приходе од царинске ажије, који су предвиђени са. 780 милијона динара. (Наша је царина, предвиђена у злату, платива у папирнатим динарима по становитој релацији названој »aggio«. Приходи од ове »ажије« на злато не иде скупа, са царинским приходима већ се посебно билансирају.) Данас »аббо« ивноси 500%, тојест за један динар царине у злату плаћа се 6 у папиру; у месецу септембру пропште године приходи од ажије на злато били су 49,661.000 динара. Ако овај последњи приход прорачунамо на читаву годину, добијамо износ од неких 595 милијона динара; али у. септембру је »аббто« износио само 8300%, па бисмо према, томе овај износ морали данас повисити 3 66%, тако да би целокупни приход од ажије износио према дана шњем 991 милијона, динара, тојест ва 200. милијона више него што је прорачуном предвиђено. Него, царински »авбо« износи данас 500% ,

i

118