Nova Evropa

E. Ju-Macrepc (E. Lee Masters |). — Писац једног од најепохалнијих дела модерне америчке књижевности за. последњих десет година. Његова, је »Spoon River Anthology« изашла 1915 године. Дошла је иза четири пет ранијих Мастерсових књига. са, чијим стилом и садржином нема ничег заједничког. Онако исто као што нема ничег заједничког ни са друге три-четири књиге што су следовале за њом. ·

Један скоро непознат писац; полу-плавијатор, оскудан духом, у чијим се песмама, прожманим преживелим сентименталностима, данас тако презрених викторијанаца, сјединиле Браунингова фи_ ловофија, Свинбернова, естетика, и Тенисонова техника; писац из провинције и за провинцију; он изненада даје једно дело које изазива. буру од коментара широм целе Америке.

Сама, тема у »Зрооп Е!уег Атићојобу« није оригинална, већ позајмљена из класичне »Грчке Антологије«. То је једна збирка. од двестачетрнајст епитафа са, гробова на брегу изнад варошице Зрооп River. Spoon River Moxe ma буде негде у Аризони исто као н у Флориди или у Висконзину. Тих двестанчетрнајст тако снажно изражених карактера, јесу у ствари цела Америка. То је њена душа, то су њене најинтимније мисли, то су сва њена голотиња и све њене прљаве ране, као и сва њена чедност и младост. Из песме у песму прелива се нота горке ироније и оптужбе, једног тешког песимизма, и гађења од живота којим се живи. Мастерс је у овој књизи нашао нехотице несамо себе, но и свих оних стоинеколико милијона што живе у оквиру она три данас тако моћна слова; Џ. 5. А, Та тежина и снага истине и искрености што лежи на дну сваког реда, то је оно што је узбудило духове, што је од једног већ зашлог у године полу-књижевника створило читава надијоналног хероја.

Мастерсова, поезија је једна дубока и пространа анализа, са. много психологије и много концизности, али не без јаког лирског темперамента. Он се задовољава само посматрањем, и уколико је. тод више изоловао себе од предмета који нам пружа утолико је ствар испала, деликатнија, оштрија, и успешнија. Његово лично лирско расположење остаје ту, али се оно не види, не да прочитати, већ се само осети онда када оставите књигу из руку, и када већ заморени од тог брзог ређања типа за типом, осетите, тек ту на крају, онај општи »штимунг« целе књиге, и назрете песника удаљена и сама иза свих тих »бизнес-мен«-а, скитница, рентијера, журналиста, попова, уседелица, и учитеља, што их је пустио пред вас разголићене, истините, без маске; све то наго човечансто, ружно и велико.

Он у себи нема, оног Сандбургова. зачараног мистицизма. Његови стари нису живели по фјордовима, на чијем се дну прелива, у плаво и сребрно вода из залива. Он је. данас представник оног англо-саксонског »бависа« на коме почива, Америка.

Он има у себи и сувише дидактичног, моралистичког, проповедничког, еклезијастичког, најзад, као и сви они стари из њу“ инглендске школе. ЈЊегов је лиризам и сувише нежан, и превише скривен, као каква пуританка. обучена у широку хаљину да сакрије

180